Жута патуљавост јечма је болест коју проузрокује вирус (BYDV – Barley Yellow Dworf). Током ницања пшенице и јечма појављају се штеточине, вектори вируса које прво насељавају биљке посијане у ранијим роковима сјетве и раније поникле усјеве стрних жита (јечам), као и оне површине на којима је изостао третман сјемена инсектицидима. Посебну пажњу имају лисне ваши, цикаде који се јављају као преносиоци жуте патуљавости јечма. Вирус патуљавости пшенице (Wheat Dwarf Virus WDV) преноси вектор – цикада Psammotettix alienus. Симптоми овог вируса су жутило листова који касније добијају црвенкасту боју, биљке заостају у порасту, а класање често изостаје. Најважнији извор заразе су вишегодишњи травни корови. Велика закоровљеност и незаоравање жетвених остатака, стварају повољне услове за исхрану цикада током љета и повећавају бројност овог вектора вируса, који у јесен са корова прелази на усјеве стрних жита. Поред корова веома важан домаћин је кукуруз који представља мост за пренос овог вируса између жетве и сјетве озимих житарица. Суво и топло вријеме погодује развоју и повећању бројности ових штетних организама. На појаву болести повољно делују температуре од 10 до 18° Целзијусових. Вирус патуљавости се не преноси сјеменом, или земљиштем, већ само наведеним штеточинама – цикадама.
Симптоми се манифестују у виду хлорозе (жутила) лишћа и патуљавости (закржљалости) биљака. Хлороза се прво јавља на ободу листова, одакле се шири према основи, а касније захвата читаву биљку. Нападнуто младо лишће је усправно, пуније и чвршће. Услијед јаког напада, рано заражене биљке обично не класају или су им класови мањи, често стерилни.
Сличне симптоме могу изазвати и абиотички фактори: ниске температуре, вишак или мањак воде у земљишту, недостатак хранива (азот и сумпор) и оштећења од хербицида.
Мјере заштите
Препорука свим произвођачима је да након ницања стрних жита обавезно прате присуство и бројност наведених штеточина. Према стандарду Европске организације за заштиту биља праг штетности износи 10% биљака насељено са једном или више ваши.
Сузбијање болести подразумијева примјену како директних тако и индиректних мјера.
Индиректне мјере: Препоручује се каснија јесења и ранија пролећна сјетва као и гајење отпорних или толерантних сорти. Јаре културе треба сијати даље од озимих усјева. Не претјеривати с азотним ђубрењем. Нужно је сузбијати корове који су могући извор заразе.
Директне мjере подразумијевају примјену инсектицида са системичним и брзим иницијалним дјеловањем, којим се врло успјешно сузбијају вектори вируса. У ту сврху се најчешће користе инсектициди из групе пиретроида.
