Значај провјетравања пластеника

У шест општина Сарајевско-романијске регије, кроз пројекат Развоја конкурентности у руралним подручјима, испоручено је укупно 373 пластеника са системом за наводњавање. С обзиром на масовнију заступљеност производње поврћа у пластеницима, повећава се и број и врста питања који су везани за овај вид повртарске производње.

Производња поврћа у заштићеном простору, одвија се током читаве производне сезоне, па је биљкама потребно обезбједити одговарајућу микроклиму за правилан раст и развој. Довољна количина свјежег ваздуха, под којим се подразумјева не само чистоћа и хемијски састав ваздуха, него и смањен садржај водене паре, постиже се кроз систем за провјетравање биљака. Значај редовног провјетравања пластеника је огроман, а огледа се у томе што је у већини случајева једини и најбољи начин за регулисање температуре и релативне  влажности ваздуха у самом простору. Управо је провјетравање једна од превентивних мјера да не би дошло до појаве разних болести, јер већина обољена за свој развој тражи влажну средину, која се обезбјеђује преко високе релативне влажности ваздуха. Провјетравањем се ваздух који је устајао, влажан и пун разних гасова мијења за свјеж који погодује биљкама. Током љета провјетравањем се смањује температура, док се током зиме и прољећа уједначава у свим дијеловима пластеника.

Културе које се најчешће гаје у пластеницима код нас су парадајз, паприка и краставац. То су биљке које за свој раст, развој и плодоношење захтијевају температуре од 22-25°С, док током љетњег периода температура у пластенику може да порасте и до 50°С, што говори о значају провјетравања. И најмањи пластеник треба да има систем за провјетрвање, који ће да обезбједи размјену ваздуха. Веома битна ствар за добро провјетравањ је однос дужине и ширине пластеника, а најпожељнији је 5:1. На пластенику треба да постоје отвори за провјетравање (чеони, бочни и кровни), који се најчешће отварају ручно, али може и помоћу електромотора или употребом рачунарске опреме. Основна два начина провјетравања пластеника су бочно и кровно порвјетравање, које је и најефикасније. Кровно се сматра најкориснијим системом, јер уласком свјежег ваздуха долази до мијешања са топлим ваздухом, који се подиже на горе и излази. Бочно провјетравање има бољи ефекат ако су отвори са обје, уздужне стране пластеника, док висина на којој се налазе треба да буде 70cm изнад земљишта, јер се тако смањује утицај хладног ваздуха на биљке. За ефикасније природно провјетравање већих пластеника, укупна површина отвора треба да износи најмање 20-30% од укупне површине пластеника, док за мање пластенике је довољно чеоно провјетравање кроз врата или бочне отворе. Да би се побољшала циркулација и хомогенизовала температура и сатав ваздуха у пластенику, препорука је да се уграде вентилатори, јер током дана који је миран и без вјетра, провјетравање је слабије. На снижавање температуре одлично дјелује и засјењивање, које у у комбинацији са провјетравањем може доста утицати на вриједност температуре.

Препорука произвођачима поврћа у пластеницима је да морају што више провјетравати објекат, што не важи само за љетни период, већ током читаве производне сезоне, али у складу са спољном температуром, фазом развоја биљке и њеним захтјевима према температури. Провјетравање треба избјегавати кад је магла, киша или друга временска непогода. Најбоље је обављати између 11 и 17 часова, док се током ноћи отвори се затварају, али вријеме и дужина провјетравања свакако се треба ускладити са претходно наведеним параметрима.

Провјетравање пластеника доводи до одговарајуће температуре и процента влаге ваздуха, потребне за оптималан пораст, оплодњу, плодоношење и минималну појаву болести и штеточина, што утиче на принос, као крајњи циљ производње.

 

Оставите одговор