Значај плодореда у повртарству

Плодоред представља план искоришћавања вегетационог простора, односно земљишта и климатских услова, гајењем културних биљака у одређеном просторном и временском редослиједу. Произвођачи поврћа који су гајили исте културе или биљке из исте фамилије на истој површини неколико година узастопно, примјетили су да је род знатно мањи, а биљке обољеле. Разлог може бити узгој у монокултури, односно непоштовање плодореда. Под појмом плодоред подразумјева се и плодосмјена или смјена усјева и пољосмјена или смјена поља, тако да свака култура мијења поље на којем се гаји, а у временском смислу културе се међусобно смјењују из једне године у другу према унапријед утврђеном плану.

Предности смјене биљака у башти, односно плодореда, су вишеструке. Овај систем повртарске производње омогућује правилно и рационално ђубрење стајњаком, чува и повећава плодност земљишта, равномјерније је усвајање хранљивих материја из земљишта, ефикасније уништавање и смањење броја коровских биљака, те спрјечава појаву болести и штеточина. Насупрот томе, ако се једна врста више година гаји у монокултури, нарушава се структура и плодност земљишта, повећава опасност од појаве корова, болести, штеточина и токсина које лучи коријен. Поврће иначе различито реагује на монокултуру, што је приказано у сљедећој табели:

Врло мала Средња Висока
Салата Прадајз Першун
Празилук Карфиол Цвекла
Целер Купус Паприка
  Мрква  
  Краставац  
  Црни лук  
  Грашак  

 

Класичан плодоред чине сљедећи елементи: састав усјева (врста), однос површина под усјевом, редослијед усјева, смјена усјева (ротација) и одмор земљишта. Плодоред се планира на основу захтјева појединих врста поврћа према предусјеву, ђубрењу стајњаком и обради земљишта.

Повртарске врсте имају велике захтјеве према предусјеву, јер само добар предусјев може да осјетљивим повртарским биљкама омогући нормалан раст и развој. Предусјев треба да испуњава одређене услове, мора на вријеме да се убере или пожање, како би се парцела могла квалитетно и на вријеме пипремити за наредни усјев. Земљиште не смије да буде збијено и неструктурно, пожељно је да у њему остане довољно залиха воде и хранљивих материја. Такође, послије добрих предусјева појава корова, болести и штеточина мора бити сведена на минимум. При избору предусјева мора се водити рачуна о продуженом дејству хербицида, посебно уколико су то биле неке ратарске културе, јер је поврће веома осјетљиво на резидуално дејство појединих препарата.

Према захтјеву повртарских култура за ђубрењем стајњаком, биљке се дијеле у три групе.  Прву групу чине оне врсте које захтијевају директно ђубрење органским ђубривом, стајњаком (паприка, парадајз, плави патлиџан, купус, кељ, карфиол, лубеница, диња, краставац, тиква, целер и бијели лук). У другој години, послије ђубрења стајњаком, сије се или сади поврће друге групе, које захтјева мање стајњака, а то су: салата, спанаћ, мрква, першун, цвекла, црни лук, ротква и ротквица. Грашак, боранија, пасуљ, боб, сочиво обогаћују земљиште азотом и сију се или саде у трећој години након ђубрења стајњаком.

Приликом планирања плодореда, мора се узети у обзир и специфичан однос повртарских врста према обради земљишта, што зависи од њихових морфолошких и биолошких особина. Ова специфичност се највише односи на развој коријеновог система, усвајање хранљивих материја, као и вријеме бербе и стање земљишта послије скидања усјева. Различит коријенов систем изазива разлике у погледу исцрпљности земљита по дубини, и самим тим захтијева различиту дубину обраде. За црни лук је довољна плића обрада у односу за мркву или неко друго корјенасто поврће.

У тропољном плодореду прво поље увијек заузимају врсте из прве групе. На другом пољу су биљке из друге, а на трћем врсте из треће групе. У сљедећој табели је приказана шема тропољног плодореда.

Поље Вријеме
1. година 2. година 3. година
1 Прва група Друга група Трећа група
2 Друга група Трећа група Прва група
3 Трећа група Прва група Друга група

 

У току једне вегетационе сезоне или године, на истом земљишту узастопно, а понекад и истовремено, гаји се више врста поврћа, што представља интензивни повртарски плодоред. Значи послије убирања једне, сије се или сади друга, што омогућује интензивно коришћење земљишта. То је могуће због различите дужине вегетације, захтјева за топлотом и отпорности на ниске температуре. У овом плодореду постоји предусјев (најчешће рана прољећна или озима врста поврћа), главна култура (има најдужу вегетацију и највећи принос), накнадни усјев (гаји се послије главне културе) и међусјев (поврће које се брзо развија, и има краћи вегетациони период). У сљедећој табели приказно је који предусјеви су добри или лоши за поједине повртарске врсте.

Врста Добар предујсев Задовољавајући предусјев Лош предусјев
Купус вишегодишње траве, легуминозе, црни лук, кромпир парадајз, мрква, цвекла краставац, тикве, купусњаче
Краставац вишегодишње траве, легуминозе купус, карфиол, мрква, црни лук парадајз, паприка
Парадајз, паприка вишегодишње траве, озима пшеница, грашак, црни лук, карфиол купус, мрква парадајз,паприка,плави патлџан,спанаћ, кромпир, краставац
Црни лук вишегодишње траве, озима пшеница, грашак, парадајз купус, мрква црни и бијели лук, празилук, ротква
Мрква, целер, першун озима пшеница, врјежасте врсте, грашак, краставац, рани купус, карфиол парадајз, паприка, црни лук, кромпир, купус мрква, першун, целер паштрнак
Грашак, боранија врјешасте врсте, црни лук, краставац, купус мрква, парадајз Корјенасте врсте вишегодишње траве, боранија, грашак

 

Чисти повртарски плодореди имају 70-80% повртарских врста, док на преосталој површини (20-30%) гаје се, најчешће, стрна жита ради лакшег обезбјеђивања добрих предусјева или превазилажења међусобне неподношљивости повртарских врста.

Грешке при састављању плодореда могу бити многобројне и разноврсне, у зависности од услова станишта и схватања организације биљне производње. Најчешће грешке су сљедеће:

  • велика заступљеност усјева која имају велике потребе за водом (паприка, краставац)
  • недовољна заступљеност добрих предусјева
  • одсуство вишегодишњих легуминоза (луцерка, црвена дјетелина)
  • мала заступљеност усјева која попрваљају структуру земљишта
  • присуство усјева који имају заједничке болести.