Значај наводњавања у производњи кромпира

Kромпир је биљка умјерено влажног поднебља и при недостатку воде долази до смањења приноса и квалитета кртола. Висина приноса не зависи само од количине већ и од распореда падавина у току вегетационог периода, који поред утицаја на принос кртола утиче и на број, крупноћу и квалитет.
За успјешно гајење кромпира климатски услови имају пресудан значај. На првом мјесту то су количина и распоред падавина.
Ако су падавине обилне у првој половини вегетационог периода а у његовој другој половини преовладава суша, формира се велики број кртола, које остају ситне. У супротном добија се мањи број кртола, које су крупније и уједначеније. У условима сушног или превише влажног периода долази до формирања секундарних кртола на већ развијеним кртолама или до њиховог прорастања, деформације и пуцања, при чему се губи значајан дио тржишне вриједности.
У зависности од фенофазе, потребе кромпира у води се разликују. Изражене потребе у води кромпир има у фази формирања столона. Од ницања кромпира до формирања столона потребне су три недјеље и у том периоду формирања столона потребна је вода, јер у противном добиће се мањи број столона а самим тим и мањи број кртола по биљци. Највеће потребе у води кромпир има у периоду од појаве цвјетних пупољака до завршетка цвјетања, што се поклапа са заметањем кртола, интензивним растом биљака и нагомилавањем скроба.
У првом дијелу вегетације биљака земљиште обично имају довољне количине влаге акумулиране током зиме. Рјеђе се може јавити такозвана прољећна суша, када је неопходно и у том времену обавити наводњавање усјева.
Наводњавање је агротехничка мјера без које је у промјењивим климатским условима готово немогућа висока производња кромпира. Често веома високе температуре током прољећа и љета, често недовољне количине падавина које су неправилно распоређене током вегетационог периода доводе до смањење приноса. Периодична појава суше негативно се одржава на процес раста и развића што на крају резултира смањењем приноса и квалитета кромпира.
У зависности од начина примене воде могућа су три најчешћа начина за наводњавање, гравитационо између банкова, орошавањем и системима кап по кап.
Kада је у питању гравитационо наводњавање, потребна је равна парцела и велика количина воде, 40-50 l/m² за једну заливну норму. Недостатак овог начина заливања је појава ерозије и урушавања банка, као и „откривања кртола“ које брзо позелене због тога што се вода креће од једног до другого краја. Оваквим начином заливања лако се преносе бактеријска обољења кромпира, па се овај начин може користити када не постоје друге могућности.
Орошавањем се врши дистрибуција воде по цијелој површини парцеле, при чему се квасе и биљка и земљиште. Недостатак овог типа заливања је да у току заливања долази до стварања повољних услова за развој болести кромпира, посебно пламењаче, па је неопходно благовремено пред заливање вршити превентивну заштиту.
Kап по кап је систем за наводњавање који је доста раширен на нашем подручју. Главна предност оваквог начина наводњавања јесте ефикасност искоришћења воде. Битно је нагласити да вода не долази на врхове кромпира, што омогућава да се биљке заштите од многих болести, те не долази до испирања инсектицида са листова. Захваљујући могућности да се вода стајањем у бачви загрије прије наводњавања, коријени биљака се не оштећују, за разлику од наводњавања хладном водом. Уштеде у односу на класичан систем са распрскивачима крећу се и до 40 %, што посебно долази до изражаја у условима недостатка воде за наводњавање.
Заливни режим треба прилагодити климатским условима у току вегетационог периода, јер недостатак приступачне воде у земљишту у средњем и посљедњем дијелу вегетационог периода носи већу опасност по смањење приноса него ако се деси у ранијем дијелу вегетационог периода. Технички минимум износи 75-80 % ПВK – пољског водног капацитета.