Значај љековитог биља, јестивих гљива и шумских плодова

Значај и употреба љековитог биља, гљива и шумских плодова у сврху исхране и лијечења, стара је колико и само човјечанство. У вријеме свог највишег културног успона стари су Грци познавали не само много домаћих љековитих  биљака, него и много других биљних сировина, које су разни трговци допремили у Европу из Азије и Африке.

Многе нетакнуте шуме у БиХ, плодно пољопривредно земљиште и  извори, станиште су за око 3.572 биљне врсте и подврсте и 3.000 до 5.000 врста гљива и лишаја Од тога се најмање 170 врста  прикупља, а  са 16 врста љековитог биља се данас највише тргује као и 5 врста јестивих гљива

Приликом сакупљања љековитог биља веома је битно његово познавање на терену, и зато препорука је да се сакупља само оно биље које добро познајете. Сакупљање треба изводити што пажљивије, треба избјегавати сакупљање по киши и док је роса. Када приступите сабирању одређене врсте потребно је љепше примјерке оставити ради размножавања.

Пракса је да се једна десетина биља остави, с тим што следеће године не би требало експлоатисати тај терен. Треба водити рачуна да се биље не бере у близини градова и села, поред путева и жељезнице и уопште свуда гдје има неког загађења.

Изузетно је значајно вријеме брања одређене врсте, као и који се дио бере.

Цвијет

Бере се током цвјетања. Најбоље у самом почетку цвјетања, јер је тада најбогатије активним материјама. Прецвјетале и увеле цвјетове не треба брати јер немају вриједност. Брање се врши ручно при чему пазимо да цвјетне дршке буду што краће. Сушење може бити природно и вјештачко. И оно се обавља у танком слоју, на сувом и промајном мјесту. Врши се у хладовини, а само мањи број се може директно на сунцу и то не за читаво вријеме. Вријеме сушења варира од 3-6 дана. Осушени цвјетови се пакују у картонске кутије, без набијања.

Лист

Најпогодније вријеме за брање листа је почетак цвјетања. Треба избјегавати брање листа код веома младих биљака јер су тада листови пуни воде, а сиромашни активним материјама. Такође, листови се не беру код биљака у цвјету. Сушење листа је исто као и сушење цвијета. Вријеме сушења зависно од врсте и услова сушења износи до 8 дана. Пакује се у кутије а може и у папирнате џакове.

 

Надземни дио биљке

Надземним дио биљке или херба подразумијева 25-30 cm вршних дијелова биљке у цвијету. Као и код цвијета берба се врши на почетку цвјетања. У случајевима већих површина може се косити, а може српом или маказама. За сушење и лагеровање важе исти услови као и за претходне.

Кора

Скида се са младих грана и стабљика. Кора која је стара и испуцала није за употребу. Кора се засијеца ножем и гули у рано пролеће прије цвјетања. Уколико није скинута у прољеће може се скидати и у касну јесен. Након скидања, ради лакшег сушења и лагеровања, кору сјечемо у уздужне траке 2-3 цм широке и 10-30 цм дуге. За разлику од предходно наведених биљних органа сушење коре се може изводити и на сунцу што значи да температура сушења може бити виша до 60 степени.

Плод

Вријеме убирања плода варира, тако да се у неким случајевима бере зрео плод, а код неких врста полузрео (недозрео). Једна подјела плодова је на меснате и суве плодове. За већину меснатих важи да се беру зрели, а већина сувих се бере прије сазревања. Конкретно ћемо код сваког плода рећи када је најбоље време за бербу. Плодови се могу сушити на сунцу, а нарочиту пажњу треба обратити на сушење меснатих плодова (шипак) да не би дошло до кварења и пропадања робе.

Сјеме

Бере се потпуно зрело. После сушења треба нарочито  обратити пажњу на чување сјемена. Треба га паковати у обложене вреће или кутије, јер је већина сјемена због обично високог сарджаја масти привлачна храна за глодаре.