Компост представља органско ђубриво код којег процес хумификације иде до краја, те је органска материја у њему готово трајни хумус. Компостирање је контролисани природни процес разградње и трансформације органске материје, уз помоћ бактерија, гљивица и инсеката. Сам термин компост потиче од латинске ријечи compositus што значи сложен или састављен, а односи се на смјесу разних органских материја, као што су отпаци газдинства, љековито биље, животињски измет, муљ, лишће, слама, откос траве, остаци након орезивања, кромпирова цима и друго.
Трећина отпада на депонијама јесте органског поријекла. Компостирањем таквог отпада штитимо нашу животну средину и директно утичемо на смањење загађења подземља оцједним водама са депонија, на смањење метана, једног од најзначајнијих гасова стаклене баште, који доприноси климатским промјенама, те на смањење опасности од пожара.
Компост је еколошки најприхватљивије ђубриво и налази све већу примјену у органској производњи, за коју је карактеристична рециклажа и коришћење обновљивих извора енергије. Добијање сертификата за органску производњу нужно подразумијева и компост, а како ова производња биљежи брзи раст посљедњих година, компост је данас изузетно тражен производ. Основни значај компоста огледа се у побољшавању плодности, физичке и хемијске структуре земљишта, обезбјеђује корисне земљишне микроорганизме, извор је храњивих елеманата и уопштено даје позитиван ефекат на раст, здравље и квалитет биљака.
За добијање квалитетног компоста посебну пажњу неопходно је усмјерити ка припремању самог компостишта. Најприје, потребно је изабрати прикладно, оцједно мјесто, лако приступачно, те у одвојеном и сјеновитом дијелу газдинства. Компостишта су састављена од контејнера или кутија, која су направљена од различитих материјала ( дрво, пластика, метал и други).
У зависности од количине органског отпада на газдинству, односно од материјала који дневно долази за компостирање, варира и величина компостишта. Препоручује се да ширина буде од 150-200 cm, висина 60-120 cm, а дужина може бити произвољна.
На површину земљишта у компостишту прво се поставља дренажни слој, висине 10 cm, састављен од кукурузовине, гранчица, стабљике сунцокрета, сламе и слично. На дренажни слој се наизмјенично постављају слој свјежих (зелених) и сувих (смеђих ) органских отпадака, те слој земље. Зелену компоненту отпадака сачињавају материје богате азотом као што су покошена трава, талог кафе, филтер врећице од чаја, остаци од воћа и поврћа, а смеђој компоненти припадају материје богате угљеником лишће, борове иглице, гранчице, кора од дрвета, слама, сијено, пиљевина, папир, памук. Када хумка компоста достигне дефинисану висину, облаже се плодном земљом, дебљине 10-20 cm, која представља заштитни слој од неповољних утицаја спољашње средине. Важно је напоменути да отпад за компостирање мора бити органског поријекла и биоразградив. Ради спречавања загађивања компоста и ширење биљних болести, неопходно је избјегавати компостирање осјемењених корова, обољелих биљака, остатке куваних јела, производе животињског поријекла, лишће ораха, отпад који садржи хемикалије, псећи и мачији измет, старе лијекове и друго.
Да би процес компостирања био успјешан и да бисмо добили високо квалитетан производ, компост, потребно је обезбиједити одговарајуће услове:
- Материјал који се подлијеже процесу компостирања требало би уситнити на фракције до 5 cm како би се убрзао процес разградње. Микроорганизми који учествују у самом процесу разградње материју нападају на мјестима резова односно ранама и започинњу ферментацију.
- Хумку компоста помијешати сваких 2-3 мјесеца у сврху обезбјеђења довољне количине ваздуха и подстицаја рада аеробних микроорганизама. У супротном усљед недостатка кисеоника долоази до развоја микроорганизама који изазивају труљење умјесто компостирања, што можемо да препознамо по непријатном мирису. Мијешање се изводи ручно или механизовано ако је у питању већа количина материјала за компостирање. Прво мијешање долази 3-4 седмице након завршетка слагања хумке.
- Један од битнијих фактора правилног процеса компостирања јесте одржавање односа угљеника и азота ( C:N = 25:1 до 30:1 односно на 25-30 дијелова угљеника долази 1 дио азота). Однос угљеника и азота у компостној хумци је веома значајан за брзину одвијања самог процеса компостирања, а директно зависи од карактера и састава органске материје. Пожељни промјер одржавамо компостирањем дрвног и недрвног отпада, познатијег као смеђи и зелени отпад.
- Влага у компосту је неопходна како би се извршио сам процес разградње органске материје. У компостној маси мора да се одржава ниво влаге од 40-60% ради успјешног рада микроорганизама. Да ли је оптимална количина влаге у компостној хумци можемо провјерити тако што материјал са хумке стиснемо у шаци, с тиме да из стиснуте шаке не смије цурити вода, а приликом отпуштања стиска материјал мора задржати облик добиjен стиском. Избјегава се заливање хладном водом, како се не би снизила температура и успорила разградња, те се препоручује заливање зеленим ђубривом од коприве или гавеза.
- Активност микроорганизама, без којих компостирање не би било могуће, такође, зависи од топлоте у компостишту. Сами микроорганизми продукују топлоту разградњом органске материје. Потребна топлота за ефикасно компостирање се креће од 32-60C. Порастом или падом температуре долази до престанка процеса компостирања, односно рада микроорганизама, што нам указује да је неопходно пратити и одржавати температуру у компостној хумци, аерацијом или заливањем.
Препоручује се компостиште почети слагати почетком прољећа, како бисмо избјегли промрзњење компоста. Процес компостирања може трајати од пар мјесеци до годину дана, што зависи од количине и врсте отпада, те временских услова. Зрели компост је тамно смеђе боје, растресит, мрвичасте структуре, те мириса на влажну земљу. Компост у просјеку садржи 0,35- 0,50% азота, 0,20% фосфора, 0,25-0,30% калијума и 2-3% калцијума. Зрели компост је по садржају главних храњива сиромашнији од стајског ђубрива, али је богатији трајним хумусом што знатно дјелује на плодност земљишта.
Компост је нашао вишеструку примјену у пољопривредној производњи, поготово када је ријеч о органској производњи. Захваљујући својим особинама користи се као основно органско ђубриво, за фолијарну прихрану те за заштиту биљака и као биостимулатор. У повртарској производњи компост представља основни супстрат за припрему расада, у комбинацији са тресетом и стајским ђубривом.
С обзиром да је зрели компост хумифицирана маса у којој су бурни процеси разградње завршени и нема јачег загријавања може се без ризика унијети у земљиште заједно са сјеменом или садним материјалом. Није препоручено дубоко заоравање, већ само посипање и плитко мијешање са горњим растреситим слојем земљишта, најчешће уз предсјетвену обраду. Дужина дјеловања обичног компоста је од 1 до 2 године. Да би се тачно утврдиле количине ђубрива за одређену површину, неопходно је извршити анализу земљишта. Оптималне препоручене дозе компоста у повртарској проиводњи износе 5 kg/ m2, а за узгој украсног биља и цвијећа компост се користи као супстрат у смјеси са вртном земљом у омјеру 1:3. Зрели компост се такође употребљава за припрему компостног чаја, који је одличан природни производ за фолијарну прихрану, заштиту и стимулацију раста биљака. Компостни чај се може прирпемити са изворском водом или са кишницом у омјеру 1:15 ( 1 l компоста на 15 l воде ).
Прављењем и употребом компоста штитимо животну средину и помажемо кружење материје, смањујемо биооразградиви отпад који би се одлагао на депонијама, спречавамо ерозију и знатно утичемо на побољшање пољопривредних земљишта. Поред еколошког значаја, компост је важан и као економски одржив и исплатив производ, доноси нам уштеду али и могућност зараде његовом продајом.
Компостирање као начин третирања чврстог отпада је од друштвеног интереса. Процес гдје се непожељни отпад газдинства преводи у користан производ компост, који директно утиче на побољшање плодности земљишта, засигурно је бољи од алтернативе којом се вриједан органски материјал спаљује или закопава.
