Значај јесење основне обраде земљишта

Основна обрада зељишта је једна од најважнијих агротехничких мјера, како за озиме усјеве тако и за јаре. Дубоко орање је потребно обавити што раније у јесен, међутим у нашим агроеколошким условима понекад то није могуће, због неповољних временских прилика и немогућности бербе кукуруза, која се продужи чак и до децембра.

Основни задатак јесење обраде земљишта је захватање и превртање слоја земљишта приликом чега се мјешају жетвени остаци за биљним храњивима који се уносе у земљиште прије самог орања.

Дубина основне обраде зависи од типа земљишта и од културе која се гаји. За озима и јара стрна жита оре се на дубину од 20-25 cm,  за окопавине и неке крмне биљке оре се на дубину од 25-30 m, а за шећерну репу, луцерку и кромпир  на дубину од 30-35 cm.

Поред квалитетне и благовремено спроведене основне обраде неопходна је и истовремена примјена органских и минералних ђубрива. Најбоља учинковитост постиже се заједничком примјеном органских и минералних ђубрива, која се равномјерно растурају по површини земљишта прије извођења основне обраде како би се обезбједило равномјерно уношење на жељену дубину.

Ђубрење стајњаком утиче на формирање и чување структуре земљишта чиме се успоставља оптимални водни, ваздушни и топлотни режим земљишта, који утиче на већу микробиолошку активност, а самим им и на добру исхрану биљака.

Примјењује се у количини од 20-40 t/hа, а за воћњаке 40-80 t/hа. Стајњак је потребно заорати одмах по растурању да неби дошло до великог губитка азота, који је лако испарљив.

Минерална ђубрива (NPK), такође, треба заорати у јесен, како би под утицајем зимских резери влаге прешли у облике лако приступачне биљкама. Фосфор и калијум се вежу за адсорптивни комплекс земљишта па неће доћи до њиховог губитка из земљишта. При примјени са дубоком обрадом храњива се неће налазити у површинском слоју земљишта што нарочито испољава позитиван ефекат у току љета, јер ће се корјен дубље развити и имаће довољно хране.

Предности дубоке обраде земљишта су вишеструке:

  • стварање боље структуре земљишта за развој корјеновог система,
  • акумулирање влаге,
  • уништавање корова и штеточина излагањем ниским температурама,
  • дубље заоравање жетвених остатака чиме се побољшава структура земљишта и стварање хумуса,
  • омогућује лакшу предсјетвену припрему у прољеће и правовремену сјетву,
  • побољшава микробиолошку акивност.