Значај и услови успијевања хељде

Хељда (Fagopyrum esculentum) је једногодишња зељаста биљна врста из породице Polygonaceae, која је данас препознатљива као високо квалитетна биљка, чији се плодови користе у исхрани људи и животиња.

Значај хељде огледа се у богатству храњивим материјама. Плод хељде садржи фосфорна, калцијумова, бакарна једињења, те гвожђе, манган, цинк и селен.  Садржи бројне минерале и одличан је извор витамина Б комплекса, посебно витамина Б6, ниацина и рибофлавина.

Бјеланчевине хељдиног зрна имају високу биолошку вриједност што значи да их организам у високом проценту може искористити. За то заслуге преузима аминокиселина лизин коју хељда садржи, а која побољшава биодоступност хељде.

Хељда се користи и у исхрани животиња. Остаци при преради хељде у крупу, представљају врло добру концентровану сточну храну. Добра је медоносна биљка, пчеле је обично посјећују само у јутарњим сатима, сакупљајући нектар. Најбоље луче нектар када је вријеме топло и влажност зрака висока, око 65-98%. Приноси на површини од 1hа могу износити око 200kg меда.

Неизоставно је поменути и љековити значај ове културе. Чај од хељде помаже у одржавању крвних судова, поспјешује меморију, помаже код реуматизма, глаукома и дијабетеса, смањује висок крвни притисак. Исхрана плодовима хељде помаже у лијечењу стреса, несанице и дијабетеса. Чај од цвијета хељде лијечи бронхитис и ублажава кашаљ.

Услови успијевања

Хељда је скромних захтјева у погледу земљишних и еколошких услова, а захваљујући својој краткој вегетацији погодна је за брдско-планинска подручја. Тражи мала улагања у производњу, а због више цијене зрна у односу на друга жита често је њена производња економичнија од других усјева упркос њеним нижим приносима.

С обзиром да јој не одговарају високе љетње температуре, у топлијим предјелима је најбоље сијати у јулу мјесецу како би у фази раста избјегла високе љетње температуре. Њена вегетација траје од 70 до 90 дана. Биљка је влажних пређела, тако да је према суши јако осјетљива.

Скромних је захтјева према земљишту, успијева и на сиромашнијим земљиштима на којима производња других култура није економски исплатива и може се препоручити као култура за маргинална подручја на којима жита која захтијевају интензивну агротехнику не успијевају.

Хељда води поријекло из брдских подручја средње Азије, одакле се у XIV вијеку проширила у Европу. Данас је широко распрострањена у цијелом свијету, а највећи свјетски произвођачи су Русија и Kина.  Према статистичким подацима ФАОСТАТ-а,  укупне свјетске површине засијане овим усјевом у 2020. години су износиле 1 856 913 хектара са просјечним приносом од 1,1 t/hа.

Захваљујући разноврсној употреби, хељда и њени производи су тражени на домаћем и иностраном тржишту, те се из године у годину биљежи тренд повећања производње хељде и у Босни и Херцеговини.

Један такав примјер јесте  општина Рогатица. Према статистичким подацима из Одјељења за локални развој, привреду и друштвене дјелатности, иако је ријеч о мањим површинама, засијане површине хељдом су се удвостручиле у односу на прошлу годину.

Произвођач хељде из ове општине, Радоје Kојић, истиче да је главни разлог због чега се одлучио за ову културу скромност према условима успијевања што производњу чини економичнијом, али и то што је хељда мање изазовна за дивље свиње и остале штеточине у пољопривреди. Задовољство не крије и када је цијена у питању, која се креће од око 4 KМ/кг у зрну, а самљевене од 8 до 10 KМ/kg.