Виноградари знају за легенду која каже да је коза брстећи прва „орезала“ винову лозу. Наредне године људи су примјетили да су те лозе дале бољи и квалитетнији род.
Основни циљ и задатак зимске резидбе винове лозе је обезбјеђивање планираног приноса и квалитета грожђа. Такође, ствара се и одржава одговарајући узгојни облик и одбацују се суви дијелови чокота. Зимска резидба доприноси успостављању повољног односа између раста и развића појединих органа винове лозе.
Код винове лозе, родна лоза је једногодишњи ластар који се налази на двогодишњој лози. У основи једногодишњег ластара примјећују се кружни набори, ова врста набора се назива спавајућа окца. Спавајућа окца су неродна и не узимају се у обзир при редовној резидби. Изнад спавајућих окаца, при основи ластара налазе се једно или два окца која су нешто крупнија од њих и називају се црна окца. По правилу црна окца су неродна и не узимају се у обзир при планирању приноса. Права или зимска окца су родна окца, она се налазе на једногодишњем ластару на сваком кољенцу, и то изнад ожиљка од отпале лисне дршке. Ожиљак од отпале лисне дршке служи као оријентир приликом редовне резидбе и одређивања колико окаца ћемо оставити на ластару.
При обављању резидбе увијек морамо размишљати о резидби сљедеће године, остављајући одговарајуће елементе на чокоту. Каква ће бити резидба зависи од сорте, односно гдје сорта формира највећи број родних окаца по дужини ластара, дакле резидба винове лозе је сортно специфична. Тако нпр. сорте са Балкана и из базена Црног мора формирају окца ближе основи, па се код њих се већином примјењује кратка резидба.
Дуга и мјешовита резидба се примјењује код сорти чија су доња окца слабије родности, а то је случај са већином западно – европских сорти. У годинама са мање падавина током прољећа и љета, родна окца смјештена су ближе основи ластара и треба примјенити краћу резидбу. У кишним годинама родна окца се развијају даље од основе, па треба примијенити нешто дужу резидбу.
Резидба једногодишњег ластара се обавља тако да се он ореже 1 до 2 цм изнад окца, и то укосо на супротну страну од окца. На тај начин се спречава цурење воде и сока од сузења по окцу, који би се због тога могао смрзнути или иструнути.
Код нас су заступљена углавном два узгојна облика.
Кордуница (Cordon), препоручује се за сорте које захтјевају кратку резидбу, односно за оне сорте које имају доња окца високе родности. Кордуница је узгојни облик који се састоји од стабла , једног или два крака на којима су распоређени родни чворови, у којима се врши резидба на кондире. У сваком родном чвору се оставља по један или два кондира од по 2-3 окца.
Гијов узгој (Guyot), састоји се од лука и кондира. Прошлогодишњи лук који је донио род се уклања до основе, а са прошлогодишњег кондира доњи ластар режемо на кондир од 2 окца, а ластар који је у вишем положају режемо на лук 8-12 окаца, који касније вежемо за жицу.
Резидбу треба обавити у периоду потпуног мировања винове лозе. Истраживања су показала да резидба изведена непосредно после опадања лишћа или непосредно прије кретања вегетације утиче на касније сазријевање грожђа, као и слабији пораст ластара. У агроеколошким и климатским условима југа Херцеговине, резидба винове лозе се обавља од децембра до краја фебруара мјесеца. У сјевернијим, односно континенталним подручјима, резидба се обавља од краја фебруара и током марта мјесеца.
