Зимска резидба крушака предуслов за постизање добрих приноса

Основни предуслов за постизање добрих приноса код крушака јесте зимска резидба која се изводи већ од новембра. Воћари који имају веће воћњаке почињу и раније јер не могу да заврше резидбу до почетка кретања вегетације. Највећи проблем представља бујност стабала због изостанка љетње резидбе и неквалитетне подлоге у виду сијанца дивље крушке.

Прије резидбе стабла крушака требало би да се прихране уреом, бором, цинком и водотопивим минералним ђубривима са више фосфора и калијума како би резерве најважнијих храњљивих материја биле доступне воћкама током мировања и да би имале више енергије за почетак листања, цвјетања и оплодње. Много је боље да се резидба обави у јесен или рану зиму јер воћка је “ жива“ и кад су ниже температуре. Управо прихраном горе наведеним средствима коријен ће складиштити минерале. Нпр. азот који се дода уреом једини је извор азота на почетку вегетације у прољеће наредне године и због њега ће, такође, воћка имати више снаге. И оплодња ће бити много боља. Стајњак бачен у јесен или идуће прољеће много се спорије разграђује.

Исто тако, гране које остану до прољећа црпе енергију стаблу које има мање снаге за гране на којима се налазе родни пупољци, од којих се очекује род. У случају мраза мање грана значи већу снагу воћке и мање штете на цвјетовима и формираним плодићима јер много грана значи веће распоређивање енергије и мање снаге за борбу против ниских температура.

Резидба почиње када опадне лист на стаблу. Може се резати од температуре од 0 0Ц. Најзаступљеније сорте у нашим крајевима су Виљамовка, Санта Марија, Абате Фетел и Бутира. Посљедњих година више се саде Кармен и Цитронка, нарочито у Федерацији БиХ, док је све мање Јунске љепотице и Тревушке.

У нашим воћњацима присутна је јака резидба стабала

Основни принцип резидбе је да се остави неколико скелетних и полускелетних грана, носача, на којима се налазе једногодишње и двогодишње гране.С обзиром да су сорте крушака у БиХ углавном на подлози дивље крушке, тј. сијанцу, заслугом стручњака и расадничара који, донедавно, нису знали да производе крушку на подлози дуње, данас имамо ситуацију да се стабло мора резати јаче уколико се жели какав такав род. Дивља крушка је бујна подлога, док је дуња мање бујна. Сијанац боље подноси мраз, сушу, кисело земљиште али су плодови лошији, односно, тешко је добити квалитет као на стаблима са дуњом као подлогом. Уз то стабла на сијанцу дивље крушке подложнија су алтернативној родности, тј. слабом роду након претходне родне године.

На врховима стабала калемљених на дивљу крушку, након седам, осам година, формира се “капа“ на којој је мноштво водопија и резова на чеп који су легло за штетне инсекте и споре гљивичних болести. Ту ниједно заштитно средство не може да оствари добар ефекат.

Капа се мора резати моторком, а све водопије које улазе у унутрашњост стабла, такође се режу. Водопија која има један или два родна пупа у подножју реже се до тих пупова. Исто се ради и у љетњој резидби. Водопије расту током претходне вегетације јер воћари обављају фолијарну прихрану која тјера гране на раст. Мање рада током зимске резидбе било би када би се обављала љетња резидба, којом се уклањају сувишне гране, љеторасти, из крошње, које расту због јаке зимске резидбе. Љетња резидба значи више храњљивих материја за преостале гране, бољу освјетљеност крошње и боље формирање родног потенцијала за наредну годину. Међутим, врло мали проценат воћара ради љетњу резидбу јер су се разочарали у воћарство, немају времена да раде или новца да плате резаче. Цијена крушака није добра посљедњих година и питање је када ће опет да буде стимулативна.

Резидба се обавља дужим и краћим маказама која морају остављати јасан и чист рез. Маказе се обавезно дезинфикују алкохолом, може и ракијом. Резидбом би требало да се подмлађује до 30% родног дрвета али се на сијанцу дивље крушке, због много грана и недостатка времена често дешава да резачи брзо режу и отклоне више родних грана, што значи и бујнији раст током вегетационе сезоне, а то се може ублажити поменутом љетњом резидбом.

 

Вишак скелетних грана уклања се резидбом на чеп који би требало да буде дужине до пет центиметара с косим резом. Почетком вегетације из спавајућих пупољака кренуће нове једногодишње гране, стапке, које, ако се воћка добро храни, могу, на крају вегетације, дати родни пуп на врху. Ако има доста једногодишњих гранчица са родним пупољцима на грани која је стара три и више година, може се извршити њено подмлађивање резидбом на бочну родну гранчицу. Једногодишње гране се не прикраћују и не орезују већ прорјеђују ако их има довољно на стаблу. Ако их прикратите развиће се метла што није пожељно.

Обавезно оставити отворену и прозрачну крошњу

Водопије, односно, љеторасте који иду у унутрашњост крошње пожељно је савити под углом од 90 0 ради бржег формирања родних пупољака. Ако крошња током вегетације буде као густиш у њој неће бити протока ваздуха, свјетлости и врло тешко ће се воћар моћи борити са штетним инсектима и болестима, нарочито крушкином бувом (Psylla Pyri) ) и Venturia Pyrina, чађавом краставошћу крушке. Током љетњих мјесеци, чак иако је сушни, период влага и роса која се појављује у раним јутарњим часовима идеални су за појаву чађаве краставости. Многи заштитари и воћари избјегавају прскања контактним фунгицидом у љетњим мјесецима, мјесец дана пред бербу, ако је сушни период јер мисле да нема потенцијала за инфекцију. Међутим, то је грешка због чега се многима дешава да секундарна инфекција умањи квалитет плодова пред бербу и до 100%, а ниједан откупљивач неће пристати да пребира прву и другу класу због бојазни да ће му се Вентуриа појавити и у хладњачи.

Најквалитетнији род добија се на штрљцима дужине од два до пет центиметара који се налазе уз проводницу. На врху стабла оставља се једна проводница која може и да пада према земљи након формирања плодова ( као што је нпр. солаксе систем код јабука ). Ако се не повија према земљи проводница се не смије пустити да расте небу под облаке већ се резидбом скраћује на дохват руке, резом на бочну грану. Проводница се може и сломити руком при врху. Ако се тако уради доћи ће до бржег формирања родног пупа испод мјеста сламања и споријег раста нових грана испод тачке на којој је сломљена грана. Мало ко то ради јер изискује више времена. Зато се ради рез на бочну грану због којег долази до брзог раста више грана из спавајућих пупова испод реза.

Виљамовка највише рађа на витким родним гранчицама дужине око 25 центиметара и старијим, набораним, родним гранчицама, као и штрљцима. Витке родне гране се прорјеђују како се не би десило да дође до формирања ситних плодова који се касније могу теже прориједити. Санта марија и Кармен углавном рађају на набораним родним гранчицама, док Абате Фетел и Бутира траже прорјеђивање набораних родних гранчица на гранама старим двије или три године, односно, јачу резидбу.

Дуга (блажа) резидба на бујним стаблима повећава родност, а кратка резидба (јача) повећава бујност и успорава родност. Зато опет помињем важност љетње резидбе која служи за поправљање грешака у зимској и акумулирање храњљивих материја у гранама које се оставе као замјена за род у наредној години.

Дуња као подлога редовније и обилније рађа

Све наведено односи се на резидбу крушака на подлози дивља крушка. Код резидбе са дуњом, као подлогом, која је заступљена у савременим засадима крушака у Европи, за разлику од већине наших засада, пожељна је краћа резидба. Дуња је слабо бујна подлога због чега се сади више садница крушака по хектару, односно, мањи је размак унутар и између редова. Треба јој арматура, осјетљива је на патогена Erwinia Amylovorа, тј. бактеријску палеж воћака, сушу и повећан садржај креча у земљишту (до 2.5%). Рано и обилно рађа. Земљиште за садњу крушака са дуњом као подлогом мора да буде добро припремљено, барем двије године, прије садње.

 

Резидбом крушака, са дуњом као подлогом, оставља се више кратких гранчица и не дозвољава се преклапање дужих скелетних грана на сусједним стаблима. Такође се оставља освјетљена и прозрачна крошња.

Послије резидбе ради се зимско прскање бакарним препаратима и кречом како не би дошло до продора гљивичних болести, бактерија и вируса у воћке на мјестима резова.