На подручју ПЈ Градишка ове године имали смо оптималне услове за јесењу сјетву. Након дугог сушног периода током љета, крајем септембра и првих дана октобра имали смо довољну количину падавина тако да су многи пољопривредни произвођачи могли на вријеме да изврше квалитетну припрему земљишта за сјетву као и саму сјетву у оптималним агро роковима. Сјетва је каснила код произвођача који су касно скинули кукуруз те нису имали дововољно времена да припрему земљишта и сјетву обаве у оптималном агророку.
Зависно од рокова сјетве усјеви се налазе у различитим фазама. Усјеви који су раније засијани имају развијена 2-3 листа, а усјеви који су касније засијани су у фазама клијања и ницања.
С обзиром на изнад просјечне температуре у овом периоду, постоји могућност појаве болести, штетних инсеката и глодара, те је потребно редовно пратити стање усјева и у случају појаве на вријеме извршити хемијска третирања.
Суво и топло вријеме повољно дјелује на разој лисних ваши и цикада, које, поред тога што наносе директне штете биљкама сисањем биљних сокова, могу бити и преносиоци разних вируса, као што је вирус BYDV (Barley Yellow Dwarf) који узрокује болест жута патуљавост јечма и вирус WDV(Wheat Dwarf Virus) који узрокује патуљавост пшенице. Природни домаћини вируса су пшеница, јечам, зоб, раж, тритикале, кукуруз и друге биљке из породице трава.
Вектори вируса, односно цикаде и лисне ваши најчешће насељавају биљке које су засијане у ранијим роковима сјетве као и површине под усјевима на којима је за сјетву кориштено сјеме које није третирано инсектицидима.
Цикада (Psammotettix alienus) има 2-4 генерације годишње. У току љета се храни на закоровљеним парцелама, самониклом пшеницом и жетвеним остацима, а у јесен прелази на младе тек изникле усјеве стрних жита. Цикаде су преносици вируса патуљавости пшенице. Штету причињавају ларве и имаго. Примарна инфекција се остварује у јесен, а секундарна у прољеће када се ларве хране биљкама.
Симптоми вируса патуљавости пшенице манифестују се у виду жућења листова, који касније добијају црвенкасту боју, долази до пропадања чвора бокорења, биљке су кржљаве, заостају у порасту, а класање или изостаје или класови остају малени и стерилни. Симптоми се највише уочавају у прољеће (у марту), а код јачег напада у виду жутих оаза неправилно распоређених по парцели. Оптимална температура за развој болести је од 10-18°С.
Третирање цикада и лисних ваши се спроводи изнад прага штетности, односно ако се у усјеву у фази 2-3 листа региструје више од 10% биљака са цикадама и лисним вашима.
Третирање се изводи регистованим системичним инсектицидима из групе пиретроида (нпр. активне материје на бази: алфациперметрина, делтаметрина, ламбда цихалотрина и других).
Поред прећења појаве штетних инсеката пратити и појаву глодара (пољских мишева, волухарица и кртица), односно пратити да ли има активних рупа на парцелама које су засијане. Глодари, такође, могу причинити значајне штете јесењим усјевима хранећи се засијаним сјеменом биљака, а касније се хране и изниклим биљкама, чиме прорјеђују склоп биљака што се уочава већим недостатком биљака на нападнутим дијеловима парцела. Њихово присуство се највише уочава на парцелама поред путева, канала, пашњака и ливада.
Главни фактори који узрокују њихово пренамножавање су временски услови, несистематско сузбијање, приступачност хране у јесен након жетве кукуруза, затим каснија обрада и редукована обрада земљишта за јесењу сјетву. Праг штетности за пољског миша је 10-15 активних рупа по хектару, а за волухарицу 10-500 активних рупа по hа.
Најважније превентивне мјере у заштити од глодара су: интензивна агротехника, благовремена сјетва и жетва и заоравање жетвених остатака.
Хемијско сузбијање се обавља регистрованим родентицидима у облику мамака који се убацују у активне рупе, које се након тога обавезно затрпавају земљом, да не би дошли и у контакт са домаћим животиљама, птицама и дивљачи.
Савјет пољопривредним произвођачима је да редовно обилазе своје усјеве и прате присуство болести и штетника, те на вријеме дјелују употребом регистрованих хемијских средстава.
