На почетку пословања и производње, врло је важно располагати информацијама, имати приступ репроматеријалу и сигуран излаз на тржиште путем развијених канала продаје. Од највеће важности су информације које се директно тичу тржишта н наше производње коју планирамо да покренемо. Основна питања на која произвођач треба да одговори су шта ће да производи и за кога ће да прозводи. На ова питања одговор има тржиште, истраживање тржишта неопходно је провести због добијања информација о потребама истог за пољопривредним производима које ми планирамо произвести те могућности допремања тих производа благовремено и на потребно мјесто.
Након што се добију одговори на та питања и произвођач утврди шта је то што он треба производити, производња може да почне. Поред новчаних средстава, земљишта и објеката, машина и репроматеријала, који представљају главне инпуте у пољопривредној производњи, потребно је имати и план.
Пословни план је најбоље урадити у писаној форми, прије почетка производног процеса. Поред основних информација и пословне идеје, пословни план треба да садржи маркетинг план и финансијски план.

• Маркетинг план се базира на претходно проведеном истраживању тржишта и садржи план продаје и самог пласмана производа али исто тако и набавке репроматеријала. Маркетинг планом треба да се заокружи цјелокупан процес од набавке репроматеријала до саме продаје. Овај дио плана је најзначајнији из разлога што се прво планира продаја.
• Финансијски план садржи детаљан преглед прилива и одлива финансијских средстава по основу пословања газдинства, на снову којих се планира добит и производња у наредним циклусима. Овај дио плана је најзначајнији из разлога што се прво планира продаја.

Пољоприредна производња се код нас одвија на породичним газдинствима која могу бити комерцијална и некомерцијална. Некомерцијална пољопривредна газдинства нису тржишно орјентисана и производе за властите потребе. Комерцијална газдинства јесу орјентисана на тржиште, те се њихово пословање може сматрати агробизнисом.
Сва пољопривредна газдинства регистрована у АПИФ-у (Агенција за посредовање, информисање и финансијске услуге) и уписана у РПГ (Регистар пољопривредних газдинстава) су корисници аграрног буџета, под условом да имају потребну минималну производњу. Наиме, они су корисници подстицаја Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја. Власник пољопривредног газдинства мора да региструје газдинство уколико жели да буде корисник аграрног буџета и да обнавља податке сваке године.

Такође, свако комерцијално газдинство која има минимални годишњи промет од 15.000 КМ има могућност да буде у систему ПДВ-а,ако је промет нижи нема обавезу плаћанја пореза. А она газдинства са минималним прометом од 50.000 КМ морају бити у систему ПДВ-а – Закон о ПДВ („Службени гласник БиХ“, број 09/05). Газдинства која су у систему ПДВ-а при куповини имају право на поврат ПДВ-а, а при продаји производа уговара се цијена за 17% већа.

Такође, носиоци пољопривредних газдинстава и комерцијалних и некомерцијалних су обвезници доприноса за пензионо и инвалидско осигурање. За носиоца комерцијалног пољопривредног газдинства допринос за пензионо и инвалидско осигурање је 30 % од просјечне бруто плате у Републици Српској за претходну годину, док је за носиоце некомерцијалних 20% од просјечне бруто плате, и да нису истовремено у радном односу -Закон о доприносима ( Службени гласник Републике Српске 116/12 и 103/15).

Дакле, поред свих права и обавеза које има носилац пољопривредног газдинства, такође битан сегмент о коме мора да води рачуна је тржиште. Сви производи се реализују на тржишту и цјелокупна производња и пословање зависи од тржишта. Из тог разлога је потребно планирати производњу више година унаприједи и производити оно што купци желе.