С обзиром на нестабилно вријеме и повећању количину падавина код стрних житарица постоји повећан ризик од развоја гљивичних обољења, нарочито гљивица рода фузаријум (Fusarium spp).
Фузаријум као економски најзначајнија болест пшенице, јечма и осталих житарица јавља се у вријеме цвјетања и формирања зрна и може умањити приносе за више од 50 %. Интензитет напада зависи од временских услова погодних за инфекцију и ширење болести, а то су превелика влажност ваздуха (изанад 85%) и температура од 20-30°С. Гљивице рода фузаријум производе микотоксине па такво зрно није здраво за исхрану људи и животиња.
Критичан период за развој инфекције овом гљивицом је фенофаза цвјетања, јер се зараза остварује преко прашника.
Симптоми се уочавају на класу, у виду бјеличасте превлаке која подсјећа на плијесан, по чему и носи назив пљеснивост класа.. Касније добија ружичасто-црвенкасту боју. Обољели класови сазријевају раније, остају танки и приљубљени уз вретено, због чега стоје усправно и лако се примјећују у усјеву, док су здрави класови још зелени и мало повијени од тежине зрна.
Захваћена зрна су смрежурана, штура, немају квалитет ни хектолитарску масу, а самим тим смањен им је и принос.
Одређеним мјерама заштите може се смањити интензитет напада, а то су:
- поштовање плодореда и агротехничких мјера
- избор здравих и толерантних сорти
- рационалном употребом микробиолошких ђубрива
- заоравањем жетвених остатака.
Хемисјко третирање неопходно је обавити превентивно прије остварења заразе у фази почетка цвјетања, јер се на овај начин не штити само клас већ и лист заставичар и остали листови, који су одговорни за налијевање зрна, продужетак вегетације и стварање високих приноса.
Третирање се обавља системичним фунгицидима на бази активне материје: тебуконазол, протиоконазол, тебуконазол + тиофанат-метил, ципроконазол + пропиконазол, азоксистробин + ципроконазол, и други.