Вјештачко осјемењавање свиња се први пут помиње на државним фармама бившег С.С.С.Р-а, 30-их година прошлог вијека. На нашим просторима В.О. се почело промјењивати прије 50-ак година, тачније 1963. године.
Као основни разлози увођења В.О. свиња наводе се:
- Смањење ризика од уношења заразних болести у фарму,
- Бржи генетски напредак, интензивнијим кориштењем супериорнијих нерастова,
- Већи профит по нерасту и крмачи у јединици времена (повећање % меса у полуткама, смањење утрошка хране за килограм прираста у тову, повећање броја живорођене и залучене прасади по крмачи и по нерасту годишње), што доприноси и бољим економскимм ефектима (повећање индекса обрта капитала у јединици времена, смањење периода кредитирања и сл.)
- Могућност чувања дубоко смрзнутог сјемена и његова употреба у одговарајућем тренутку према потреби,
- Смањење потребе за држањем великог броја нерастова и могућност набавке генетског материјала одређених карактеристика.
Основни циљеви свињарске производње су: произвести што већи број товљеника по плоткињи, са што већим процентом меса у полуткама уз што мањи утрошак хране по килограму прираста.
Ако имамо у виду да један нераст кориштењем у природном припусту годишње може да произведе око 600 прасади, док помоћу В.О. број потомака је неупоредиво већи и креће се од 5.000 – 20.000, јасно је да уз уважавање свих релевантних фактора који утичу на квалитет сјемена као што су спољашњи (исхрана, смјештај, хигијена, микроклима, фреквенција узимања ејакулата) и унутрашњи (здравствено стање, старост, генетска предиспозиција фертилности сјемена), потреба за добијањем све већег броја генетски супериорних грла, која продукују високо квалитетно сјеме, представља технолошки и економски врхунац у сточарској пракси, који у коначници доноси како генетски прогрес, тако и економски профит.
Поред квалитета сјемена, за успјех В.О. кључну улогу има правовремено откривање еструса. Да би се утврдио оптималан моменат за апликацију сјемена , потребно је имати у виду следеће чињенице:
- Еструс свиња временски варира од индивидуе до индивидуе и просјечно траје 19 – 21 дан и сматра се да је сваки циклус који траје од 17 – 25 дана „нормалан“, тако да се пажљиво мора пратити његова појава,
- Полни жар крмаче траје до 3 дана, а оптимални моменат осјемењавања је у фази пожуде, 12 – 24 сата од почетка рефлекса стајања крмаче, тј. 10 – 12 сати прије овулације који се код крмача дешава 20 – 36 сати од почетка рефлекса стајања. Код назимица је овај период нешто краћи и оптимално вријеме за инсеминацију је 12- 18 часова од почетка полног жара. Спољни видљиви знаци за прави моменат оплодње су: мирно стајање крмаче када јој се притисне задњи део леђа, смањено је црвенило вулве и оток нешто спласнуо, а
- појава слузи из вагине је обилнија, животиња је нестрпљива, слабо једе, скичи и покушава заскочити остале животиње у обору. Међутим, пошто код крмача вријеме од појаве стајања („укочености“) до момента овулације може знатно да варира, препоручује се
- двократно осјемењавање крмаче у размаку од 18 – 24 часа, док неки аутори чак препоручују и вишекратно осјемењавање.
увођење катетера у цервикални канал крмаче типови катетера
Потребно је знати да на успјех В.О. утичу и следећи фактори:
- Употрба сперме провјерног квалитета, која мора бити чувана на адекватан начин (17 °С) од момента узимања до момента инсеминације. Без обзира на могућност одржавања разријеђене сперме и до 7, па и више дана, сперма различитих нерастова не подноси исту дужину чувања, те се најбољи резултати постижу са сјеменом до 2 дана старости,
- Правилна схрана плоткиње након залучења (добра општа тјелесна кондиција, појачана исхрана са повећаним садржајем минерала и витамина),
- Стресогене ситуације (нагло залучење читавог легла, промјена исхране, слободно кретање, групно држање), повољно дјелују на успостављање еструса,
- Контакт са нерастом „лицем у лице“, најмање 10 минута дневно,(феромон – полни мирис нераста има јак стимулативни ефекат), долази до јаснијег испољавања видљивих знакова еструса,
- Свјетлосни режим у објекту са залученим плоткињама значајно утиче на појаву еструса (10-12 сати дневно освјетљење јачине 100 лукса),
Правилан поступак са крмачом послије инсеминације (индивидуално држање 3-4 недјеље по инсеминацији, без премјештања из објекта у објекат, оброк смањити на око 1.5 кг током првих мјесец дана).
Дипл. инг. пољопривреде Радован Секулић
