У засадима малина од изузетне важности је одржавање земљишта како би оно остало у растреситом стању, како би се уништили корови и унијело ђубриво у зону корјена, што доприноси бољој исхрани малине, одржава водно ваздушни режим у оптималном стању и спречава стварање покорице на површини.

С обзиром да малина има плитак корјенов систем, а како би расла и давала добре приносе и квалитет плодова потребне су јој велике количине воде, због тога се обрада земњишта у малињацима изводи тако да се не оштети корјенов систем, да се обрадом унесе ђубриво и нарочито сачува влага у земљишту.

Да би се у засаду малине остварио бољи пријем садница и њихов даљи развој редовна и правилна обрада земљишта је од пресудног значаја. Tакође, доприноси бржем ступању засада у пуни род, добијању високих приноса и квалитетних плодова. Након завршене садње неопходно је да се одмах приступи обради утабаног земљишта и настави у току читавог периода искоришћавања засада.

У малињаку земљиште треба да буде током вегетације стално у растреситом стању и без корова, при чему треба водити рачуна да не дође до механичких оштећења корена.  Овакви услови у засаду малине могу се постићи само обрадом земљишта.

Најбоље је обраду земљишта ускладити са ђубрењем, тако да се изводи одмах после растурања ђубрива, како би оно што прије доспјело у зону корјеновог ситема и тако брже постало приступачно биљци.

У зависности од плодности земљишта, влажности, количине падавина, закоровљености парцеле и других чинилаца зависи и обрада земљишта које треба извести у малињаку током године. Код нас се углавном практикује обрада у више наврата.

У јесен и рано пролеће обавља се нешто дубља обрада до 12 cm, а остале обраде у току вегетације изводе се на дубини од 5 до 6 cm обрада ,  да би се спречио губитак влаге из земљишта. Међуредна обрада у малињацима обично се обавља ротофрезама, а у редовима ручно, прашењем и плијевљењем.

Већ у марту месецу обавља се прва пролећна обрада, чим то временски услови дозволе тј.снијег се отпи и земљиште се просуши, уколико ђубрење није извршено у току јесени, овом обрадом која се врши након растурања стајњака и комплексних минералних ђубрива (НПК) фрезирањем или плитким орањем међуредног простора и ручним копањем дуж редова, уноси се и ђубриво како би оно што пре било приступачно биљкама.

Земљишта у малињацима потребно је одржавти у незакоровљеном стању посебно у периоду од кретања вегетације до почетка бербе плодова, јер од тога највише зависи квалитет рода и висина приноса. У овом периоду потребно је да се изведе плитка обрада-плијевљење међуредног и редног простора у 2 до 3 наврата, како би земљиште било слободно од корова. Након бербе и уклањања изданака који су донели род, обично крајем јула или почетком августа, у малињаку треба обавити само још једну плитку обраду земљишта.

Није препоручљиво да се са обрадом настави до јесени, јер је пракса показала да у том случају изданци малине слабије сазревају, па могу измрзнути у току зиме.

У првој години после садње не би требало вршити окопавање дуж редова све док млади изданци не изникну, јер су у почетку раста из корјенових пупољака веома крти, па се могу оштетити, редни простор из тог разлога не би требло копати и газити, већ пажљиво плијевити и одржавати површински слој растреситим док се млади изданци не појаве на површини.

Да би се резерве влаге најбоље сакупљале и чувале,приликом обраде такође треба водити рачуна да земљиште после обраде буде потпуно равно. Није препоручљиво да се врши заоравање и загртање изданака,јер се то неповољно одражава на њихов развој и родност због тога што се корјенов систем нађе у дубљем слоју земљишта, који има неповољан водно-ваздушни режим.

Што се тиче унишатвања корова, они се поред механичког уништавања, могу успешно сузбијати и хемијским средствима – хербицидима. Међутим хербициди не могу потпуно да замијене механичку обраду земљишта, па се препоручије њихова примјена у комбинацији са обрадом. Хербициди у извесној мјери могу дјеловати неповољно и на малину, зато је најбоље да се у међуредном простору сузбијање корова врши редовном обрадом земљишта или да се хербициди користе само као допунска мера, када је то неопходно.

Проблем настаје када је засад формиран у пантљикама дуж редова малине који су ширине око 1,0 м. и које се не могу механизовано обрађивати, поред ручне обраде, ради уношења ђубрива, корове треба сузбијати и редовним третирањем хербицидима по савету стручњака – заштитара.