Јесење прскање воћака подразумијева једну од најважнијих мјера заштите. “Плавим прскањем” се сузбијају проузроковачи многих болести, а неке се једино тим третирањем могу успјешно контролисати уколико се појаве.

Изводи се препаратима на бази бакра (бакар-сулфат, бакрни-оксихлорид, бакаr-хидроксид). Најбоље врijеме за прскање воћњака је када са стабла воћке опадне 60-70% лишћа. Након опадања лишћа стварају се повољни услови за презимљавање патогена на обољелим биљним органима, рак ранама, пупољцима, пукотинама коре и другим скривеним мјестима.

Овакво прскање има двије намјене. Прва је општа дезинфекција стабла од патогена који се налазе на њему и спречавање инфекције преко раница од опалог лишћа, пукотина од мраза и осталих оштећења насталих на неки други начин.

Друга је спречавање посебне групе инфекција, које се без овог прскања не могу држати под контролом, а које могу настати од момента опадања лишћа и током периода мировања воћака.

Јесењим прскањем се сузбијају монилиозе коштичавих воћних врста, бактериозна пламењача јабучастог воћа, коврџавост лишћа брескве шупљикавост лишћа и краставост плодова коштичавог воћа, рогач шљиве и др.

Третирање треба обавити по лијепом времену, без вјетра када је температура изнад 5°Ц. Приликом третирања стабла морају бити добро наквашена – окупана како би средство доспјело на све дијелове стабла. Само они воћари који се придржавају ових упутстава могу очекивати стабилне, редовне и квалитетне приносе воћа у својим засадима у току наредне године.

Оставите одговор