Вађење, складиштење и чување кромпира

Физиолошки развој надземних дијелова кромпира потпуно се завршава крајем августа и почетком септембра, што зависи од сортимента и поднебља гдје се кромпир гаји. Са вађењем кромпира је најбоље започети када је вријеме сунчано и суво, због лакше обраде, чишћења и транспорта кромпира, при чему треба пазити да не дође до оштећења покожице и превеликог излагања сунцу услијед чега долази до појаве ожеготина. Покожица треба да је чврста и да се не љушти.

Вађење представља важну и сложену операцију јер је кртола због повољног хемијског састава идеалан супстрат за развој микроорганизама и проузроковача болести. Да би вађење било успјешно и не ометано, а извађене кртоле могле да се чувају дужи период током  складиштења потребно је претходно обавити уништавање циме. Уништавње циме може се обавити на два начина:

  1. механички (кошење или трупирање)
  2. хемијски (десикација)

Послије уништавања циме кромпир оставити у земљи најмање 14-20 дана. Вађење се обавља ручно, вадилицама или комбајнима. Код нас се најчешће за вађење користе вадилице.

Кромпир се складишти у складиштима, подрумима или траповима на мрачном простору. Већина произвођача кромпир складишти у импровизованим објектима са нешто лошијим условима. Мало лошије услове пружа складиштење и чување у подрумима, шупама, стајама (губици су до 15%), а најлошије услове за чување пружа чување у траповима.

Кртола након вађења садржи доста воде због чега је подложна ошећењу или процесу клијања уколико се не изврши правилно складиштење. Посебно се мора пазити да не би дошло до механичког оштећења приликом утовара, транспорта и истовара кромпира. Када се кромпир са њиве довезе у складиште потребно је да прође период адаптације који траје 2-3 недеље зависно од сорте и температуре на којој се кртоле требају чувати. Због различитих површинских повреда, кртоле се држе на температури од  10-15°С да ране зарасту, након чега се сортира и пакује у вреће или боксове. Код складиштења у бокс палетама бржи је утовар и истовар, већа је уштеда у радној снази и већа ефикасност приликом вентилације и паковања.

Добро просушене кртоле, без примјеса влажне земље, оштећења, са чврстом покожицом и високим саджајем суве материје (23-25%) успјешно могу да се чувају 6-8 мјесеци, у модерним специјализованим складиштима са вентилацијом и контролисаним условима кромпир се може чувати и до 10 мјесеци.

Оптимална температура за чување меркантилног кромпира је 4-8°С, а сјеменског 3-4°С. Ако је температура нижа од 4°С меркантилни кромпир добија сладуњав укус, због повећаног садржаја шећера.

Оптимална влажност ваздуха у складиштима је од 92-95%.

Клијање кртола је проблем који се јавља у неколико наврата током  зиме и видно умањује свјежину кртола. Према томе, у случају кориштења препарата против клијања кромпира, обавезно се мора обратити пажња на вријеме каренце, која је обично за већину препарата око 40 дана.

Комерцијална производња кромпира захтијева велика улагања, са доста људског рада, приносе често умањују многобројне болести и штеточине, а варирање цијена представља највећи проблем наших произвођача. Савремена производња карактерише учешће квалитетне и скупе механизације, као и савремене објекте за складиштење са побољшаном регулацијом микроклиме.

 

 

Оставите одговор