Узгој јунади за производњу меса (тов) је једна од двије основне говедарске производње на подручју Републике Српске. Приликом това потребно је обратити пажњу на расу грла, начин држања, смјештај, исхрану, пол и старост . С обзиром на то да се товно говедарство све више усмјерава ка производњи меса са што мање лоја, на нашим просторима сименталска раса се показала као веома добра, пошто је по својим товним и кланичним особинама испред многих других. За овакав начин производње сваки пољопривредни произвођач посебну пажњу треба да усмјери на услове и факторе у којима се прозводња одвија.
У првом реду то се односи на услове смјештаја, при чему је битно да се товним грлима обезбиједи што више свјетлости и свјежег ваздуха. Температура у објекту треба да се креће од 12 до 20 степени, а влажност ваздуха од 60 до 75 %, уз његово струјање од 0,1 до 0,5 m/s. У супротном могуће су појаве болести органа за дисање, коже и органа за варење. Пожељно је да свако грло има око 5 m² подне површине и не би требало држати више од 15 грла у групи, јер се може јавити проблем приликом неких интервенција, у првом реду ветеринарских. На тржишту се углавном више траже мушка грла из разлога што имају већи дневни прираст, мању количину лоја, већи садржај месног ткива и генерално боље товне перформансе, што доприносим економским бенефитима.
Такође, мушких грла постижу дневни прираст око 1.300 грама у доби клања од 16 до 18 мјесеци. Од 85-90% бикова који иду на клање 60% се класификује са пожељним тржишним класама. Мушка кастрирана јунад имају у просјеку 15-20% нижи дневни прираст у односу на некастрирана грла, док је коришћење хране за око 10% лошије.
На основу старости животиња при завршетку това, постоје две категорије:
Млада утовљена јунад, позната под именом „baby beef“, која у старости од 12 мјесеци достижу тјелесну масу 250-450 kg, а код нас достижу масу око 450 kg
Старија утовљена грла, која у старости од 18 до 24 мјесеца достижу масу од 500 kg.
Из праксе је доказано да тов млађих грла има предност у односу на старија из разлога што млађа грла имају повољнији однос меса и масти, имају интензивнији пораст тјелесне масе и могу да конзумирају веће количине хране. Дневни прираст зависи од старости животиње тако да се прираст мијења током пораста и старости грла. Самим порастом животиње, смањује се садржај воде и протеина у њиховом тијелу, а повећава се количина масти па се млађа грла више користе да би се тов завршио прије него што дође до нагомилавања масти у тијелу. Један од најважнијих фактора који знатно утичу на квалитет говеђих полутки меса јесте исхрана. Оброк мора бити избалансиран по садржају суве материје, енергије, протеина, минералних материја и витамина. У зависности од учешћа различитих хранива у оброцима товне јунади, постоје три типа това: концетровани тов, полуконцентровани тов и тов кабастим хранивима.
Концентровани тип това– за овај тип това се користе смјеше концетрата на бази зрна кукуруза, као основни извор енергије. У оваквим оброцима зрна житарица учествују са 60-70%, док протеинска хранива са минералима и витаминима чине 10-15%. Поред концентрата могу се користити и мање количине кабасте хране, што позитивно дјелује на процес варења у бурагу, стимулише конзумирање хране и развој одређене микрофлоре. Уколико се исхрана искључиво базира на концентрованим оброцима, могу се појавити различити пробавни и метаболички поремећаји. Као најчешћи поремећаји јављају се кисела индигестија, смањен апетит, надун и поремећаји јетре. Сви ови поремећаји се могу успјешно спријечити увођењем у оброк 0,5-1 kg сијена. Међутим, пошто овај тип това траје кратко онда је и појава различитих дигестивних и метаболичких поремећаја мања.
Полуконцентровани тип това- овај тип това подразумијева ограничену количину концетроване и кабасте хране. За разлику од коцетрованог типа, прирасти животиња су нижи, утрошак хране за јединицу производње је нешто већи и трајање това је мало дуже. У овом типу оброка концентрати чине 45-60%. Посебно је кукуруз заступљен у концетрованом дијелу оброка, док је волуминозном дијелу оброка заступљено ливадско и луцеркино сијено, зелена луцерка, трава итд. Јунад храњена оваквим оброцима постижу дневни прираст око 1,2 kg. Квалитет овако храњених товљеника је јако добар, при чему се избјегавају опасности од појаве различитих дигестивних и метаболичких сметњи. Овај тип това је нарочито погодан за тов млађе јунади.
Тов кабастим хранивима– Овај тип това се заснива на исхрани великим количинама кабасте хране, уз ограничену употребу концентрата. Оваква хранива представљају једини извор храњивих материја што резултује са доста ниским дневним прирастима па самим тим овакав тов траје знатно дуже. Овакав тип това се примјењује углавном на имањима гдје је могућа велика производња јефтине кабасте хране. За овакав тов се користе старија јунад преко 200 kg, да су довољна развијена и да могу конзумирати велике количине кабасте хране.
