Утицај ниске температуре на домаће животиње

Модерна технологија узгоја и интензивна говедарска производња условиле су начин изградње штала, као и технологије које су у њима. У објектима који су недовољно обезбијеђени од спољашњих климатских фактора, повећавају се потребе за додатним регулисањем микроклиме у штали, као што су вентилатори, распршивачи итд. Држање крава у шталама, не подразумијева само заштиту животиња од различитих спољних фактора, већ нуди боље услове за праћење исхране крава, за повећање производних способности (лакша манипулација са кравама и једноставнија контрола одређених појава), прилагођавање навика крава савременим начинима производње, заштиту пашњака итд.

Kада се говори о добробити домаћих животиња у односу на климатске услове, мисли се прије свега на екстремне ситуације, као што су високе или ниске температуре, јаке вјетрове, обилне падавине  које могу негативно утицати на здравље животиња, те умањити приходе за власника.

Утицај ниских температура

Ниске температуре су увијек мањи проблем од високих температура. Међутим, ту постоји јако велика опасност од релативне влажности ваздуха, нарочито у објектима гдје није добро регулисана микроклима. Kолико је висока температура опасна за животиње током љета, толико релативна влажност ваздуха утиче на појаву стреса током зиме. Чак у децембру могу да се јаве дани, када су животиње изложене топлотном стресу.

Ријеч је о појави хладног стреса, гдје долази до поремећаја у репродукцији и производњи. Ипак, животиње много лакше подносе ниске него високе температуре.

Одгајивач у овом периоду треба да обрати пажњу да животиње нису влажне и не би требале да бораве на отвореном простору или у простору гдје постоји промаја и интезивно струјање ваздуха. Данас су одгајивачи све више упућени на употребу техничко-технолошких рјешења и начине управљања топлотним стресом код животиња, то је могуће на већим, модерним фармама, које посједују одређену структуру.  Мањи произвођачи такође имају исти проблем, а највећи проблем имају средње фарме. Оне најчешће настају тако што одгајивач повећава број грла из сопствене репродукције или куповином, али у исто вријеме не повећава смјештајни капацитет.

Одгајивачи, једноставно, морају да инвестирају у адаптацију објекта, у његово прилагођавање нашим климатским условима, али на првом мјесту – броју животиња. За производњу није битна само животиња, већ и услови у којима ће та животиња да производи. Свака фарма, која се комерцијално бави производњом, без обзира да ли је мала, средња или велика, ако је производња млијека примарна производња, мора много да поведе рачуна о објекту, могућностима контроле микроклиме унутар објекта, а онда и на све остало: од исхране, преко његе животиња, до здавствене заштите.

 

Мјере заштите стоке од хладног стреса

–              Надгледање температуре и повећање количине хране као одговор на хладно вријеме. Kраве у задња три мјесеца гравидности захтјевају додатну исхрану са зрнастом храном у периодима када ефективна температура падне испод 20 степени.

–              Хладан вјетар повећава хладни стрес код стоке, те је њихова заштита од вјетра веома важна мјера.

–              Омогућавање суве постељице значајно утиче на способност стоке да издржи хладни стрес. Одржавање крава чистим и сувим је веома битна мјера.

–              Осигуравање довољно хране, додатног сијена и зрнасте хране. Уколико је сијено мокро од снијега и слично, не смије да буде смрзнуто. Формулацију прехране треба прилагодити исхрани животиња под стресом.

–              Kраве треба да имају довољно воде у сваком тренутку. Ограничавање воде ограничиће се унос хране и кравама ће отежати испуњавање њихових енергетских потреба. Такође, прекомјерно хладна вода озбиљно ограничава унос воде у организам.

Оптималне температуре

Тако се показало да је оптимални распон температуре за говеда између 0 и +15º C, иако и температуре до – 10º C не утичу значајно на производне резултате млијечних крава. За телад најнижа температура код које нема значајних промјена у животним функцијама је 7º C уз релативну влажност од 85%. Kод штала са екстензивном производњом рјешења за одређене проблеме могу бити импровизирана. Због неадекватних објеката зими највећи проблем ствара струјање хладног вјетра и пропуха који се може спријечити постављањем тзв. “зидом од бала” на отворе или користити као преграда за спречавање пропуха.

Свиње су за разлику од говеда много осјетљивије на температурне промјене. Тако је за њих оптимална температура зрака 16-20ºC уз релативну влажност од око 80%. Прасићи су врло осјетљиви на ниже температуре од оптималних због недовољног размјерног властитог механизма терморегулације.

У перади у узгојним условима оптимална температура је за пилиће 32-35ºC, а за товну категорију 18-21ºC.

Овце релативно добро подносе температурне промјене. Током зиме температура у овчарнику не смије да је испод 6º C, а љети изнад 25° C. За вријеме зиме температура у овчарнику би требало да је између 12 и 15° C. У просторији која је предвиђена за јагњење оваца зими, температура не смије бити нижа од 12° C. Најповољније је ако се температура одржава на око 18° C. Неколико недјеља по јагњењу температура може да буде и до 10-12° С.