Утицај љетњих врућина на домаће животиње

Љетне врућине, посљедних неколико година у раздобљу уочљивих климатских промјена с појавом дугих врућих љета, штетно дјелују како на људе тако и на домаће животиње.

Познато је да се животиње теже адаптирају на високе температуре, због чега се код фармских животиња смањује производња. Наиме, стока се током високих температура брзо умара и узима мање количине хране која више не може подмирити уздржне и производне потребе животиња. Осим тога, долази до поремећаја  у репродукцији,  јер висока температура утиче непосредно на формирање и квалитет спермија у мушких расплодних грла те стварање морфолошко абнормалних јајашаца и слаб постотак концепције код женских грла. Што је температура и релативна влага зрака већа то животиње (и људи) у околину теже отпуштају произведену топлину. Због тога се јавља температурни стрес, првенствено у животиња које бораве у затвореном простору, а у крајњем случају топлотни удар.

Како настаје топлотни удар?

Топлотни удар настаје услијед повећаног стварања топлине у тијелу и сметњи у њеном одавању. Значи, није ријеч о локалном дјеловању услијед  сунчевих зрака већ о посљедицама јаког загријавања цијелокупног организма. Томе погодује отежано одавање топлине у спарном и топлом зраку који је презасићен воденом паром. Топлотни удар настаје најчешће љети у пренапуњеним објектима  у којима је преслаба вентилација, те за вријеме превоза стоке транспортним средствима које немају ријешено питање вентилације (сточни вагони) или  превозе прекомјеран број животиња. Осим тога, топлотни удар се може опазити током спарног времена код радних коња, нарочито оних оних који су дебљи.

Животиње се због топлотног удара почињу заносити и тетурати, а након тога обично падају, као да су у дубокој анестезији. Пулс им је повишен, али се слабо чује, дисање је површно, а тјелесна температура повећана. У таквих животиња срчани тонови су слаби и неправилно чујни, а видљиве слузнице поприме плавкасту боју. Ако се таквим животињама не помогне, смрт може наступити одмах или за неколико сати. Животиње које су доживјеле топлотни удар треба полијевати и трљати хладном водом и на тај начин покушати снизити повишену тјелесну температуру. Животињама треба дати воду за пиће, јер појење појачава лучење зноја и услијед његовог испаравања доводи до површинског хлађења тијела. Такође, треба што прије  позвати ветеринара који ће животињама дати средства за нормалан рад срца и крвотока , а према потреби и средства за спрјечавање дехидрације (интравенске инфузије физиолошке отопине).

Спрјечавање топлотног стреса, односно топлотног удара проводи се тако да се при температурама зрака изнад 30° С и релативној влази од 80 % животиње требају додатно расхлађивати (полијевање лежишта хладном водом или распрскавање воде вентилаторима, односно тушевима изнад зоне боравка животиња). То првенствено вриједи за говеда, свиње и перад, јер наведене врсте животиња најтеже подносе високу температуру и релативну влагу зрака у објекту. Животињама се такође могу олакшати љетне врућине тако да се појача рад вентилатора у објекту или створе услови  за природну измјену зрака (отварање прозора и врата). Данашњи начин изградње објекта, првенствено у говедарској производњи (полуотворени система држања) знатно побољшава услове животиња од  које се држе у затвореним објектима. Према томе објекте с вањском климом треба више препоручивати у узгоју говеда од досадашњег традиционалног држања у затвореним објектима, јер се побољшаним угођајем животиња позитивно утиче и на њихове производне резултате.

Животиње треба хранити тек кад зађе сунце

У вријеме кад су животиње више изложене топлотном стресу пожељно их је хранити послије заласка сунца, јер ниже температуре током ноћи ипак помажу да се стока  донекле опорави од високих дневних температура. Осим тога, испашу говеда треба организовати тако да се краве пуштају на пашњак ујутро у 7 сати послије муже и остају до поднева. Затим се враћају у шталу и до 17 сати, тј. до вечерње муже и хране кукурузном силажом по вољи. Затим се поновно пуштају на пашњак, гдје остају до 21 сат. Ноћ проводе у штали уз прихрану кукурузном силажом. Овакав измјеничан начин исхране пашом и кукурузном силажом може повећати производњу млијека за 10 посто од традиционалног начина испаше, који траје од 7 до 17 сати уз прихрану крава у штали с кукурузном силажом. Измјеничним начином исхране, наиме, постиже се повољан однос протеина и енергије у оброку, те осигурава боља синхронизација пробаве у бурагу, што је врло важно за оптималну производњу млијека. Но, при овом начину узгоја треба предвидјети већи утрошак радне снаге за чешћи изгон и догон крава. На пашњацима гдје стока борави претежни  дио дана, а немају природну заштиту, треба изградити надстрешнице како би се могла сконити од јачих врућина. Стока сама тражи сјеновита мјеста на природним пашњацима и не пасе од 11 до 15 сати. Уз наведено животињама током љета треба осигурати довољне количине свјеже воде за напајање.