Због честих појава стресних услова и промјена климатских фактора, у пољопривредној производњи примјена биостимулатора постаје једна од редовних техничких мјера. Правилном примјеном биостимулатора смањује се негативан утицај бројних стресних услова, те својим позитивним дјеловањем утичу на отпорност, квалитет и висину приноса биљних култура.
Биостимулатори су хемијска једињења која имају стимулативни утицај на одређене физиолошке процесе у биљкама. Њихово поријекло може бити природно (биљни екстракти) или вјештачко (синтезе у хемијским лабораторијама).
Према Вијећу европске индустрије биостимулатора (European Biostimulants Industry Council – EBIC ), биљни биостимулатори садрже супстанце или микроорганизме који стимулишу природне процесе како би се повећала апсорпција храњива и њихово искоришћење, издржљивост на абиотичке стресове те неизоставно квалитет приноса.
Биљни биостимулатори разликују се од других пољопривредних инпута као што су ђубриво и средства за заштиту биља тако што користе другачије механизме и дјелују независно о присутности храњива у производима. Притом, они не дјелују директно против штеточина или болести те стога функционишу као додатак уз примјену ђубрива и средстава за заштиту биља.
Важно је нагласити, да иако биостимулатори повећавају значај ђубрења, они нису ђубриво и не могу замијенити улогу истих у пољопривредној производњи.
Према саставу могу се подијелити на :
• Биостимулатори на бази аминокиселина
• Бисотимулатори на бази екстракта морских алги (Асцопхyллум нодосум, и др.) и екстракти микроалги
• Биостимулатори на бази хуминских екстракта (хуминске и фулво киселине)
• Микробиолошки препарати (метаболити гљива, бактерија и осталих микроорганизама)
• Елементи у траговима (силицијум, јод, селен и други ријетки елементи)
• Витамини Б и Д групе
У пољопривредној производњи се најчешће користе биостимулатори на бази аминокиселина, екстракта морских алги и препарати на бази хуминских екстракта (хуминских и фулво киселина).
Посебност аминокиселина се огледа у њиховој ниској молекуларној маси, лаком усвајању (није потребна додатна енергија за усвајање) и лаком продирању у лист те не овисе о активности хлорофила.
За правилно одвијање сваког физиолошког процеса у биљци неопходно је присуство одређене аминокиселине. Утврђено је постојање готово 250 различитих аминокиселина од којих 20 има физиолошки важну и специфичну улогу у метаболизму биљака.
Према поријеклу сировине за екстракцију амино киселина, исте се могу подијелити на:
• аминокиселине екстраховане из материјала животињског поријекла;
• аминокиселине екстраховане из материјала биљног поријекла;
• синтетске аминокиселине и
• аминокиселине добијене из метаболита микроорганизама.
Са гледишта биљке, не постоје разлике у усвајању аминокиселина добијених из различитих изворних сировина. Биљка препознаје одређене аминокиселине према биохемијском саставу, те их као такве може укључити у своје физиолошке процесе.
За потпуни ефекат против стреса препоручује се превентивна примјена аминокиселина. Међутим, како се поједине стресне ситуације не могу предвиђети, аминокиселине показују и врло добар куративни учинак против посљедица стреса (примјена након стресних услова).
Доза примјене биостимулатора на бази аминокиселина зависи од више фактора, као што су интензитет стреса, врста стреса, развојна фаза биљке и концентрација слободних аминокиселина у препарату. Генерално, дозе примјене крећу се од 1-5 l/hа. Аминокиселине се углавном примјењују фолијарно (самостални третман или у комбинацији са фолијарним ђубривима или пестицидима) јер се брзо и лако усвајају преко листа, али се учинковито могу примијенити и кроз системе фертиригације, јер се добро усвајају и преко коријена а добро утичу и на микробиолошку активност земљишта.
Главни значај ових материја огледа се у повећању отпорности биљака на стресне услове, подстицању свих физиолошких процеса у биљци (раст, цвјетање, оплодња, синтеза суве материје), боље усвајање храњива (повећање значаја исхране), те повећање квалитета и висине приноса пољопривредних култура.
