Успјешна сточарска производња у селу Берушице код Гацка

Гатачки крај одавно је познат по великом броју успјешних пољопривредних произвођача, нарочито из области сточарске производње. Власник пољопривредног газдинства Томислав Драгумило из села Берушице, свакако спада у ред најуспјешнијих узгајивача стоке у овом крају. Овај узорни пољопривредник и домаћин заједно са својом седмочланом породицом узгаја око 30 грла говеда, више од 300 приплодних оваца и јагњади, а има и око 20 грла коза. Газдинство Томислава Драгумила у селу Берушица, удаљено је око 15 километара од центра општине, с тим да је готово трећина путне комуникације лош макадам. За вријеме љетних мјесеци, Томислав изгони стоку на оближњи катун на Равном, који се протеже уз саму границу са општином Плужине у Црној Гори, гдје у зависности од временских прилика, неријетко остаје и до касно у јесен. На катуну је уз помоћ браће изградио колибу, шталу и водопојилиште, а како је прије пар година сопственим средствима довео и струју, сада има сасвим пристојне услове за боравак на овој планинској висоравни све до касне јесени, односно док не падне први снијег.

 

Живот и рад на селу, у еколошки здравом амбијенту каквим се сигурно сматрају Берушица и Равно, одувијек је привлачио Томислава. Још од ране младости био је укључен у све сесоке послове, а већ од малих ногу чувао је стадо и помагао родитељима на имању. Ипак оно што је Томислава као младог човјека додатно мотивисало да настави да се бави овом врстом пољопривредне производње, којом су се успјешно бавили његови преци, јесте загарантована продаја стоке, као и солидна подршка од стране Mинистарства пољопривреде и Општине Гацко. Највећи дио послова на имању обавља управо Томислав у чему му највише помажу супруга и брат, а неријетко и три малољетна сина припомогну у одређеним пословима који су прилагођени њиховом узрасту. Двојица синова иду у седми, а трећи најмлађи син у други разред основне школе, па их Томислав свакодневно одвози до сусједног села Липник одакле даље школским аутобусом одлазе у школу у Гацко. Сигурно да ове свакодневне обавезе није лако ускладити, али Томислав као вриједан радник и добар домаћин успјева да организује све послове на имању и да их обави на вријеме.

Сам Томислав каже да никад није озбиљно размишљао да се запосли у неком предузећу или да се бави неком другом врстом посла, већ да искључиво ради оно што воли и што је научио од малих ногу. Он наглашава да ипак не би могао да се бави сточарством у овој мјери да му није катуна на Равном и обилне паше за стоку, јер другачије не би могао да обезбиједи довољну количину исхране за сточни фонд који тренутно посједује. Од говеда је највише заступљена раса гатачког говечета као и крижанци са сименталцем, имајући у виду да су ове расе доста погодне за узгој у систему крава теле. Управо за овај вид узгоја говеда Томислав сваке године пријави двадесетак грла за републички подстицај, будући да на газдинству нема много времена за производњу млијека и традиционалних млијечних производа по којима је овај крај надалеко познат. С обзиром на дјелимично лошу путну комуникацију, није у могућности да одвози млијеко до најближе лактофризне станице, тако да највише пажње поклања одгоју телади која се углавном рађају без икаквих потешкоћа, неријетко и на самој испаши. Томислав каже да до сада није било већих проблема са продајом телади и да је цијена тренутно задовољавајућа, иако се дешава да она у току године више пута варира. Оно што овај узгајивач посебно истиче јесте изузетно висок проценат стеоности његових крава и јуница, а тај успјех највише приписује природном припусту, гдје само у ријетким ситуацијама интервенише ветеринар. Томислав практикује да у стаду увијек држи једног или два квалитетна приплодна бика, уписана у регистар матичних грла, која се користе за оплодњу крава са његовог али и других сусједних имања.

 

Поред узгоја говеда Томислав се једнако успјешно бави и овчарством. У стаду искључиво преовладава праменка херцеговачког соја која је по својим расним карактеристикама изузетно рентабилана и која даје веома добре производне резултате на овом подручју. За Томислава је ипак најбитније да су грла здрава и да има што мање штете у стаду, како је и до сада био случај. Међутим, оно што у последње вријеме не иде у прилог овој сточарској производњи јесте доста ниска цијена на тржишту и слаба потражња за подмлатком. Томислав се ипак нада да ово неће дуго потрајати и да ће овчарством наставити да се бави и у будућности. Тренутно на имању има око 300 приплодних грла оваца и овнова, а сваке године освјежи стадо са око 50 шиљежади које оставља за даљу репродукцију. Сходно томе, изградио је велики овчарник на породичном имању и прилагодио га свим стандардима овчарске производње. Поред овчарника ту је и нови намјенски објекат за смејштај крава са савременим системом за изђубравање, те други пратећи објекти за складиштење кабасте сточне хране и осталих потребштина за стоку. Уз то су изграђени и објекти за механизацију која се користи на имању, јер се без неопходних машина и њихове прикључне опреме, како каже Томислав, данас не може замислити озбиљна пољопривредна производња на селу. Он, такође, каже да највише обавеза има у току љетних мјесеци кад се прикупља сијено за стоку, те крајем зиме кад се углавном јагње овце и када су укућани буквално 24 сата ангажовани на имању.

Из разговора са Томиславом, закључујем да живот на селу није нимало лак, али да је доста лакши него што је био у прошлости. Сам саговорник настоји да га у сваком погледу додатно олакша у чему свакако и успијева, с тим да очекује још већу подршку Министарства и локалне заједнице, како би се живот на селу уопште одржао. Оно што му свакако највише недостаје јесте боља путна комуникација са градом, имајући у виду да је она једним дијелом у поприлично лошем стању, али да има обећања да ће се и тај дио ускоро поправити. Уколико се то догоди, Томислав има у плану да прошири постојећи сточни фонд, да још више унаприједи своју производњу и да запосли додатну помоћну радну снагу ако то буде потребно.