Употреба тензиометра у производњи поврћа у затвореном простору

Тензиометар је мјерни инструмент (уређај) који служи за одређивање степена влажности земљишта што омогућава одређивање почетка наводњавања. Тензиометар се састоји од затворене цијеви напуњене водом, специјално вакумираног бројчаника и порозног врха који се поставља у земљу на жељену дубину коријенове зоне. Употреба тензиометра у затвореном простору је веома значајна јер сва вода која се допреми у затворени просор је путем наводњавања. Помоћу тензиометра можемо тачно одредити интервал и норму наводањања за сваку фазу развоја биљке.

Додиром позорног (керамичког) врха са земљиштом постојећи подпритисак из тла се преко керамичког врха и воде из цијеви преноси на манометар и на њему се очитава. Смањењем влажности земљишта расте усисни напон воде из тла, која се на манометру очитава као подпритисак. Смањењем влажности земљишта расте вриједност на бројчанику и обрнуто. Предност за тачна мјерења је добар контакт земљишта и керамичког врха. Оптималне вриједност за наводњавање јако зависе од врсте земљишта, тако да пјесковита земљишта имају много мањи капацитет задржавања воде него земљишта богатија органском материјом. Према томе, наводњавање на пјесковитим земљиштима треба почети много раније него на глиненим. Средње оптималне вриједности износе од -100 до -300 мбар.

Одређивање мјеста за постављање тензиометра у затвореном простору зависи од површине простора и типова земљишта. На један хектар површине поставља се од 4 до 5 тензиометара. Прије постављања тензиометра керамички врх уронити у посуду са водом минимално 12 сати, да би ваздух који се налази у керамици у потпуности изашао. Најбоље је користити дестиловану воду. Послије вађења из воде пажљиво одврнути манометар и пластучну цијев напунити водом до врха, а затим опет заврнути манометар тако да се не виде никакви ваздушни мјехурићи. Избјегавајте додир керамичког врха руком зато што може доћи до запушења финих пора керамике. Када смо одабрали мјесто за постављање тензиометра округлом цијеви (већег пречника неко пречник тензиометра) бушимо рупу до зоне коријеновог система. Дубина рупе је увијек краћа за висину керамичког врха, јер приликом постављања уређаја керамички врх се мора утиснути у земљиште, полако и пажљиво, и тако осигурати директан контакт са земљиштем. Директан контакт је веома важан за будућа мјерења и очитавања јер се тако добијају прецизна очитавања о степену влажности земљишта, а на основу њих одређујемо интервал и норму наводњавања. Послије постављања тензиометра, у наредних пар дана, вршити два до три пута дневно очитавање и записивање вриједности приказане на манометру. На основу тих података одређујемо норме и интервале наводњавања.

У току цијеле вегетације потребно је пратити вриједности на манометру, јер од фазе развоје биљке зависи и потрошња воде, а самим тим мјењају се норме и интервали наводњавања. Редовно се мора контролисати ниво воде у уређају и уколико је исти опао до четвртине пластичне цијеви неопходно је воду напунути до врха.

Очитавање вриједности на тензиометру за минерална земљишта:

  • < 50 hPa – засићено до мокро
  • 100 – 200 hPa – мокро до задовољавајућа влажност
  • 200 – 300 hPa – почетак исушивања
  • 300 – 500 hPa – наводњавање неопходно
  • 500 – 700 hPa – суво
  • > 700 hPa – јако суво

Влажност земљишта би требало одржавати у интервалу од -50 hPa до -150 hPa. Ако се правилно одреди норма и интервал наводњавања влажност земљишта ће се кретати у наведеном интервалу. Одржавањем влажности земљишта знамо да биљка у сваком моменту на располагању има онолико воде колико јој је потребно. У комбинације са тензиометром користе се и други мјерни инструменти: ЕЦ метар, екстрактор воденог раствора из земљишта, термометар и влагометар. Примјена мјерних инструметана постаје све заступљенија јер на тај начин стварамо оптималне услове за развој биљке са једне стране, а са друге непотребне трошкове сводимо на минимум.

Оставите одговор