Употреба органских киселина-закисељивача у смјесама за исхрану свиња

Органске киселине су у последње вријеме препознате као један од изузетно битних адитива у смјесама за исхрану животиња. С обзиром на то  да је већина земаља у свијету забранила употребу антибиотика у храни за животиње, појавила се потреба за додацима сточној храни који дугорочно гледано немају штетно дјеловање на животиње, људе и екосистем.

Поред пробиотика, пребиотика, есенцијалних  уља, инактиватора микотоксина, и органске киселине заузимају значајно мјесто у замјени за антибиотике и неке друге промоторе раста животиња, који имају негативан утицај на здравље људи, а и читав еко систем.

Примјећени су многобројни позитивни учинци органских киселина на здравље, пораст животиња и пробављивост хране, од којих су најзначајнији антимикробна активност, смањење ph дигеста у свим дијеловима гастроинтестиналног тракта, успоравање транзита хране кроз дигестивни тракт како би се повећала пробављивост  хране и апсорпција храњивих састојака, индукцију лучења дигестивних ензима и њихову активацију у танком цријеву и др..

Важно је напоменути да свака од органских киселина које се користе као додатак храни за животиње има своје позитивне учинке, али најбољи резултати се добијају комбинацијом више њих када се добија њихов максималан синергијски ефекат. Такође, бројна испитивања су утврдила да синергијско дјеловање органских киселина поред већ наведених, има позитивно дејство и на перформансе раста, модулацију бактеријске популације у ГИТ, здравље цријева као и смањену количину емисије гасова.

Здравстени статус ГИТ-а је битан и са економског аспекта, јер нарушена цријевна флора доводи до појаве патогена и ентеријских инфекција, а што се даље рефлектује на само здравље животиње и производне способности и на крају доводи и до економских губитака.

Када су у питању свиње, једна од најосјетљивијих категорија су одбијена прасад. Само одвајање од мајке је стресан моменат, а самим тим и прелазак на храну за коју њихов пробавни систем још увијек није у потпуности спреман. Присуство чврсте хране у дигестивном тракту одбијене прасади је идеална подлога за патогене од којих је доминантна Е.Coli. Да би се штетне посљедице оваквих ситуација свеле на минимум, потребно је храну прилагодити, односно, створити неповољне услове за патогене у ГИТ-у. То се поред осталих битних компоненти постиже и додавањем органских киселина у смјесе за исхрану прасади. Данас се поуздано зна да млијечна киселина снижава ph желуца и самим тим спрјечава умножавање ентеротоксигене Escherichia Coli. Већ смо напоменули да се најбољи ефекти добијају комбинацијом  више органских киселина, а код свиња се најчешће користе поред већ поменуте млијечне и мравља, бензоева, лимунска, сирћетна и др.. Такође, неке органске киселине сматрају се извором енергије у цријевима свиња,нпр. фумарна киселина представља енергент сличан као глукоза.

Дакле, закључак је да органске киселине испољавају низ позитивних утицаја на здравље и пораст  животиња, као и на конзумирање хране и искориштавање хранљивих састојака, али важно је рећи, да на ефикасност органских киселина битно утиче комбинација киселина, доза, формула, режим храњења, хранљиви састав хране као и општи здравствени статус животиња.

Данас већина озбиљних произвођача хране и витаминско минералних смјеса за животиње производи и органске киселине у форми закисељивача, тако да и фармери који концентровану храну призводе на својим газдинствима могу да их користе.