Улога фосфорних ђубрива у воћарству

Поред повећања приноса, фосфорна ђубрива поспjешују развој корjеновог система биљака, образовање више листова, повећавају усвајање азота, повећавају садржај протеина и фосфора у биљкама.

Фосфор се у земљишту налази у органском и неорганском облику. У неорганском облику има га у земљишном раствору, на адсорптивном комплексу у разним фосфорним минералима. Биљка усваја фосфор у облику H2PO4 и HPOО4 јона. У киселој средини преовладава H2PO4 јон, у неутралној и алкалној HPO4 јон.

За већину гајених биљака фосфор је најприступачнији у интервалу pH вриједности од 5,5 до 7,0. При овој pH вриједности најмања је фиксација фосфора и његово превођење у теже приступачне облике.

Воћке имају потребе за знатним количинама фосфора и стога се у воћњацима често јавља недостатак овог елемента. Један дио дефицитарног фосфора може се надокнадити употребом органских ђубрива (стајњак, компост). Међутим када се узме у обзир да су годишње потребе дрвенастих воћних врсти и преко 30 kg/hа чистог фосфора, јасно је да се ове потребе не могу подмирити само уношењем органских ђубрива. Овај дефицит се надокнађује уношењем неког од фосфорних ђубрива, која у себи садрже неко од фосфорних једињења.

Ефикасно коришћење фосфора из ђубрива је веома важно, првенствено јер су налазишта сирових фосфата од којих се производе фосфорна  ђубрива ограничена и необновљива, и стога се фосфор мора ефикасно користити како би се што више продужио виjек њиховог експлоатисања. Постоји потреба да се побољша, одржи и унапреди фосфорни статус многих земљишта. Испирање земљишног фосфора који потиче од минералних ђубрива и стајњака, је главни узрок еутрофикације у површинским водама, што представља велики еколошки проблем.

Производња фосфорних ђубрива се се врши из једињења која садрже фосфорну киселину у нерастворљивом облику, при чему је главни задатак приликом производње да се нерастворљив облик фосфора преведе у растворљив. Фосфорна киселина је растворљива у води и сматра се најприступачнијим обликом фосфора у фосфорним ђубривима. Експерименти изведени посљедњих неколико деценија показују да је приступачност фосфата растворљивих у води и фосфата растворљивих у раствору неутралног амонијум – цитрата приближно иста.

Од фофсорних ђубрива у пољопривреди се користе:

  • Суперфостат
  • Сирови фосфат
  • Томас-фосфат(Томасово брашно)
  • МАП (моноамонијум – фосфат)
  • ДАП (диамонијум – фосфат)

Суперфосфат који је најчешће присутан на тржишту добија се из сирових фосфата и сумпорне киселине. Сирови фосфати се налазе у стијенама које су вулканског поријекла, или седиментног поријекла (могу бити органског или неорганског поријекла). Фосфор у седиментним стијенама неорганског поријекла води поријекло од фосфата из морске воде. Наслаге биолошког поријекла настају од измета птица и њихова налазишта су ограничена и већином већ исцрпљена. Највеће резерве фосфатних наслага налазе се у Мароку и чине 45% укупне резерве фосфата у свијету.

Због ограничене количине сировог фосфора у природи, цијена фосфорних ђубрива је нешто виша у поређењу на примјер са комплексиним ђубривима. Осим тога цијену ђубрива додатно повећавају разне примјесе у фосфатним рудама. Тако на примјер велике количине карбоната у сировим фосфатима поскупљују производњу суперфосфата, јер се сумпорна киселина троши на разарање карбоната умјесто на разарање фосфата.

Реакције између сумпорне киселине и фосфатне стијене се постижу мјешањем у нарочитим судовима који се окрећу око осовине. Вредност суперфосфата зависи и од његовог сазревања, па се због тога суперфосфат не пушта одмах у продају, већ се извесно вријеме чува у магацину. Суперфосфат осим фосфата калцијума (25%) садржи и око 50% гипса.

Суперфосфат се употребљава у воћњацима подигнутим на неутралним и алкалним земљиштима. На киселим земљиштима ово ђубриво треба примјењивати само у гранулисаној форми или примјењивати у кућицама или тракама. Ако се ђубриво уноси у воћњак површински (што је најчешћи случај) треба га унијети прије орања. Обично се ђубрење врши количином 400 – 800 kg/hа у зависности од снадбјевености земљишта фосфором што се утврђује агрохемијском анализом земљишта.

Троструки суперфосфат се добија третирањем фосфатне стијене фосфорном киселине. Уношење ђубрива се врши на исти начан као и при употреби суперфосфата са напоменом да су норме ђубрења нашто ниже.

Сирови фосфат се може примјењивати у воћарству на киселим земљиштима у облику фино самљевене фосфатне стијене. Сирови фосфати морају бити фино самљевени ради повећања додирне површине са земљом. Ефикасност фосфата у облику сирових фосфата је знатно мања него у облику суперфосфата, па је за постизање истог ефекта потребно унијети 2 – 3 пута више фосфора у облику сирових фосфата него у облику суперфосфата.

Томас – фосфат (Томасово брашно) се добива као споредни производ при производњи челика.  Ово ђубриво се добија мљевењем Томасове шљаке при чему се добива сивоцрни прах велике специфичне тежине. Због мале хигроскопности лако се чува. Томас – фосфат садржи 16 – 22 % фосфорне киселине (просечно  17,6 %). Фосфор из Томасовог фосфата је растворљив у лимунској киселини и најбоље ефекте остварује на киселим земљиштима.

МАП (моноамонијум – фосфат) и ДАП (диамонијум – фосфат) добијају се неутралисањем фосфорне киселине амонијаком. МАП садржи 48% фосфор (V) оксида који је скоро у потпуности одмах доступан воћкама. Мана овог ђубрива је што доводи до закисељавања земљишта али је његова примјена због брзог дејства на воћке веома економична. Сличне особине има и ДАП с тим што он садржи 46% фосфор (V) оксида. Обично се ђубрење врши количином 100 – 300 kg/hа у зависности од снадбјевености земљишта фосфором што се утврђује агрохемијском анализом земљишта.

 

Оставите одговор