Друга прихрана стрних жита је завршена. У другој прихрани се обично уноси 100 – 150 kg/ha КАН – а или 80 – 100 kg/ha урее. Уколико је прва прихрана обављена довољном количином азотних ђубрива, а опет зависно од саме плодности земљишта датог региона, друга прихрана јечма је евентуално могла и изостати.
Фенофаза у којој се стрна жита тренутно налазе зависи од времена сјетве, саме сорте, плодности земљишта, прихране, климатских услова. Узевши у обзир шире подручје Републике Српске, стрна жита се тренутно налазе у фенофази од другог кољенца до почетка класања, превасходно код јечма.
Примјећено је да се флористички састав коровских заједница у усјевима стрних жита разликује зависно од подручја гајења. Од усколисних корова доминирају дивљи овас (Avena fatua L.) и љуљ (Lolium perenne L.). Од широколисних корова доминирају мишјакиња (Stellaria media L.), мртва коприва (Lamium spp.), русомача (Capsela bursa – pastoris L.) и честославица (Veronica chamaedrys L.). Уколико то већ није урађено, а опет зависно од временских прилика, неопходно је обавити третирање хербицидима према доминантној коровској вегетацији, дакле широколисних или усколисних корова. На тржишту су присутни бројни препарати на бази активних материја пиноксаден, 2,4 – Д, флуроксипир, итд.
Од доминантних болести које се јављају у усјевима стрних жита и које захтјевају примјену заштитних средстава су смеђа пјегавост листа пшенице (Septoria tritici), жута рђа стрних жита (Puccinia striformis) и лисна рђа пшенице (Puccinia recondita). Кишно и прохладно прољеће присутно ове године је погодовало развоју рђа на житима. Сузбијање се врши примјеном препарата на бази стробилурина и триазола.
У погледу штетних врста инсеката, на терену је забиљежена појава великог броја имага житног балца (Lema melanopus) и биљних ваши (Aphididae) па је сходно томе неопходна и примјена инсектицида на бази активних материја делтаметрин и ламбда – цихалотрин.
