Основна и додатна обрада

Салата долази као друга култура у плодореду послије паприке, парадајза или краставаца. Претежно се узгаја у јесењем и зимском периоду у пластеницима без додатног загријавања. Основна обрада се састоји од првог пролаза фрезом, затим се врши основно ђубрење и други пролаз фрезом. Број пролаза зависи од стања земљишта и вршимо их док не постигнемо мрвичасту структуру земљишта. Основно ђубрење се врши минералним ђубривима формулације 1:2:3 ( нпр. 8:16:24 или 7:14:21) у количини од 150 до 200 кг/ха.  Количине примјене ђубрива најбоље је прилагодити претходно урађеној анализи земљишта.

Додатна обрада земљишта се обавља одмах послије основне обраде тј. послије фрезања. Прво се врши прављење банкова затим постављање система за наводњавање и малч фолије. Прављење банкова има вишеструку улогу: коријен се налази у незбијеној земљи, боља је аерација земљишта и не долази до гушења коријена. Латералне траке за наводњавање се постављају у међуредни простор (једна трака/цријево за два реда), затим се врши спајање на главни вод и затварање на крајевима трака. Послије система за наводњавање врши се постављање малч фолије, претежно се поставља црна малч фолија која може бити са или без отвора.

 

Садња и њега

Сјетва салате почиње од септембра, а вријеме сјетве зависи од времена кад желимо да вршимо бербу. Сјетва се врши у саћа од стиропора (претежно 104 отвора) ако се не врши пикирање и гајбе од стиропора ако се врши пикирање. Уз оптималне агротехничке услове расад салате је спреман за расађивање двадесетак дана од дана садње. Садња салате се обавља на већ постављену малч фолију у дворедне, четвороредне и шесторедне траке. Размак садње зависи од бујности сорте тј. величине главице тако да редни размак може бити од 20 до 25 цм а међуредни од 25 до 30 цм. Размак садње се редукује у зависности да ли вршимо јесењу или зимску садњу.

Слика 1. Пресађен расад

Слика 2. Вријеме бербе

 

Лутрасил има важну улогу у производњи салате јер његовим кориштењем се повећава принос и смањује вријеме производње за десетак дана (у зависности од вањске температуре период се може бити већи или мањи). Није потребна додатна конструкција у пластенику па се улагање односи само на цијену коштања самог лутрасила.

Слика 3. Салата под лутрасилом

У фази од 4 до 5 листова требало бих извршити превентивну заштиту бакарним препаратима. Даља заштита се врши према стању биљке, а посебну пажњу треба посветити појави пламењаче и трулежи. При производњи у зимском периоду за смањења стресних услова (колебање температура, мањак свјетлости, слабија фотосинтеза итд.) пожељно би било третирање препаратима на бази аминокиселина.

 

 

Наводњавање и прихрана

Прије пресађивања расада пожељно је извршити наводњавање до 90 % ПВК. Прво наводњавање се врши од 5 до 7 дана од дана пресађивања са нормом од 15 до 20 мм. Уз прво наводњавање, ради бољег укоријењавања, могуће је извршити прихрану фосфорним ђубривима формулације 1:3:1 или 1:4:1 у количини од 1 кг/1000 литара воде. Следећи интервали наводњавања се одређују према стању и потребама биљке, а претежно износе сваких 7 до 10 дана са нормом наводњавања од 25 до 30 мм. У фази од 6 до 8 листова врши се прихрана КАН-ом или АН-ом у количини од 80 до 120 кг/ха. Следећа прихрана се врши по потреби у зависности од стања биљке. Наводњавање је најбоље вршити ујутру јер је тад транспирација најмања. Најбољи начин наводњавања је „кап по кап“ јер омогућава уштеду воде , а и могућност прихране. Наводњавање кишењем се не препоручује у фази када су главице формиране јер долази до накупљања воде између листова главице које подстиче развој болести прије свега трулежи.

Берба и паковање

У пластеницима без додатног загријавања берба може почети од 40 до 100 дана од дана пресађивања. Трајање бербе је обично до 5 до 7 дана, након чега се врши поново пресађивање салате или основна и додатна обрада за следећу културу. Берба се обавља ручно у пар наврата, сијеку се главице које имају одговарајућу тежину, облик и чврстоћу. Послије бербе врши се прање главица, ако је то потребно и паковање.

Салата се пакује у гајбице (дрвене, картонске или пластичне). Због заштите од хладноће (ако је зимски период) и механичког оштећења у гајбице би било потребно ставити ПВЦ фолију са отворима. Отвори на фолији су битни због процеса дисања и циркулације ваздуха. Коријен салате је веома осјетљив и већ након пар сати почиње да мјења боју, тамни, чиме јој тржишна вриједност знатно опада. Да бих се ово спријечило, коријен салате би прије паковања требало премазати јабучном или лимунском киселином која спречава потамњивање.

Слика 4. Паковање без ПВЦ фолије