Како произвести млади лук у јануару мјесецу није тајна него добро организована производња са минималним бројем радних дана. Ова зимска производња има много предности а једна од најважнијих за наше услове јесу минималне потребе за загријавањем пластеника. Повртлари који се на овом поднебљу баве пластеничком производњом углавном имају лоше опремљене пластенике тј. претежно се ради о високим тунелима, а по класификацији то заправо и нису пластеници у правом смислу. Производња лука и у оваквим пластеницима је исплатива и једноставна.
Одабир садног материјала
Постоје три избора садног материјала: сјеме, арпаџик и луковица. За узгој младог лука највише се користи луковица и арпаџик, док се сјеме користи за производњу арпаџика. Код одабира луковице треба водити рачуна да пречник буде од 25 мм до 40мм, да су луковице здраве, карактеристичне боје, облика и без механичких оштећења. Арпаџик се купује са калибрацијом од 16 мм до 25 мм. Најзаступљеније сорте су: Мајски сребрњак и Холандски жути. Потребно је напоменути да је овогодишња малопродајна цијена арпаџика од 3,5 КМ до 4 КМ за килограм, а луковице од 0,28 КМ до 0,35 КМ за килограм, док је површина посађена са килограмом арпаџика иста као са 6 кг луковице.
Припрема садног материјала
Припрема обухвата чишћење и класирање луковице, отклањање механичких оштећених дијелова затим распоређивање у одређене посуде из којих ће се вршити садња. Припрема може укључивати и радње које се обављају ради бржег и уједначеног прорастања, а самим тим и остваривања већег и ранијег приноса и прихода. Неке од метода за брже прорастање су:
- Потапање луковице или арпаџика у воду температуре од 30 до 40 степени Целзијусових у дужини трајања око 120 минута.
- Одсијецање врата луковице или арпаџика.
- Залијевање водом температуре око 30 степени Целзијусових луковице или арпаџика одмах послије садње.
Припрема пластеника
Пошто млади лук долази као друга култура у плодореду послије паприке, парадајза или краставаца потребно је извршити чишћење пластеника и изношење биљних остатака. Чишћење се обавља у више фаза. Прво се уклањају системи за потпору, дрвени или метални, или полиетиренска влакна (везиво за балирање) ако се ради у шпалирском систему. Затим, приступа се чупању биљних остатака и њиховом изношењу изван пластеника. По завршетку прехтодне фазе приступа се уклањању малч фолије и система кап по кап. Завршна фаза је чишћење траве, остатака биљка и плодова који су остали у пластенику послије извршења претходних радњи. Ова фаза је веома битна и обавезна, поготово у пластеницима код којих је у сезони забиљежена појава болести. Заоравањем или фрезањем обољелих плодова или дијелова биљака помажемо у повећању њихове бројаности за наредне сезоне.
Основна обрада
Прије почетка саме основне обраде на површинама гдје нису били пластеници пожељно је извршити ђубрење стајњаком у количини од 30 до 40 тона по хектару или минералним ђубривима формулације 1:1:1 или 1:1:3 у количини од 400 до 500 килограма по хектару, што су уобичајене количине примјене. Количине примјене ђубрива најбоље је прилагодити претходно урађеној анализи земљишта. Основна обрада се састоји од заоравања органског или минералног ђубрива.
Додатна обрада и припрема за садњу
припрема пластеника
Додатна обрада се обавља одмах послије основне обраде тј. одмах послије орања. На узораној парцели врши се неколико пролаза тањирачама и свјетво – спремачом, број пролаза зависи од стања и типа земљишта које се обрађује. Ова додатна обрада се обавља на мјестима гдје нису били пластеници а планирамо да их поставимо. У већ постојећим пластеницима додатна обрада се састоји од првог пролаза фрезом. Послије првог пролаза вршимо основно ђубрење у количини и формулацији које су већ наведене. Послије основног ђубрења вршимо други пролаз фрезом. Број пролаза може бити и већи и врши се све док на постигнемо мрвичасто – грашкасту стуктуру величине фракција од 0,5 мм до 5 мм. Постизање што ситније и боље структуре је веома битно због олакшавање садње. Послије завршетка додатне обраде приступамо прављењу гредица/трка и означавању редова. Прављење гредица/трка је веома битно ако се наводњавање врши распрскивачима, док означавање и садња у редова увелико олакшва међуредну обраду а има и естетски карактер.
Садња
Садња луковице или арпаџика почиње почеком октобра и може трајати до краја новембра у зависности да ли желимо рану производњу лука или средње рану. Лук се може садити на пар начина:
Први начин: садња у гредице/траке са међуредним растојањем од 10 до 12 цм и редним растојањем од око 5 цм. На овај начин утрошак луковице по метру квадратном износи од 3 до 4 килограма за горе наведену калибрацију, док је утрошак арпаџика око 0,5 килограма.
Други начин: садња у гредице/траке са међуредним растојањем од 10 до 12 цм и без међуредног растојања. Код овог начина утрошак луковице по метру квадратном износи од 6 до 7 килограма за горе наведену калибрацију, док је утрошак арпаџика око 1 килограм. Ово је уједно и најзаступљенији начин садње.
Трећи начин: садња без растојања како редног тако и међуредног. У овом систему садње утрошак луковице по метру квадратном износи од 18 до 20 килограма за горе наведену калибрацију. На овај начин се не препоручује садња арпаџика, првенствено због његове ситне калибрације тако да би склоп био прегуст и долазило би до потпаљивања чиме би се принос знатно смањио.
садња лука на други начин
садња лука на трећи начин
Садња се обавља на начин да се луковица или арпаџик утисну у земљу до половине своје главице или око 1 до 1,5 цм. Овај начин садње је доста бржи него да се утискује цијела главица у земљиште или да се послије садње врши загртање. Брзина и количина посађеног садног материјала се знатно повећава примјеном овог начина садње као и само вађење јер је луковица за земљу повезана само коријеном.
Наводњавање
Прво наводњавање се обавља одмах послије завршетка садње. Лук има слабо развијен корјенов систем тако да има изражене потребе за водом као и чешћим интервалима наводњавања. Интервал наводњавања требао би да буде од 7 до 10 дана у зависности од временских услова. Наводњавање се може обављати на два начина и то системом кап по кап или распрскивачима. Код система кап по кап заједно са наводњавањем постоји могућност ђубрења системом фертигације. Начином садње без редног и међуредног размака једини начин наводњавања је распрскивачима. Међуредну обраду је лакше и брже урадити ако се користе распрскивачи него ако се наводњавање обавља системом кап по кап. Код система кап о кап у међуредном простору се налазе латерални водови који са једне стране знатно успоравају обраду док се са друге стране мора повећати пажња да не би дошло до механичких оштећења водова (пуцање, пробијања итд.).
Ђубрење и заштита
Поред основног ђубрења потребна је и додатна прихрана азотним ђубривима КАН-ом или АН-ом 2-3 пута у току вегетације. Oва два ђубрива имају идеалан однос нитратног и амонијачног облика озота од 50% : 50%, а то је однос који наjвише одговара луку, јер се тад најбрже и најбоље развија. Укупне количине за прихрану износе од 0,04 до 0,05 килограма по метру квадратном, односно од 400 до 500 килограма по хектару у зависности од стања биљке и фазе развоја. Прије почетка вађења могућа је прихрана калијумовим ђубривима ради повећања суве материје.
С обзиром да се производња обавља у јесењем и зимском периоду посебни системи заштите нису потребни, а треба нагласити да постоје и екстремни случајеви. Заштита би прије свега требала бити превентивна бакарним препаратима, када биљке у просјеку имају развијена 3 – 4 листа. Постоји могућност појаве жутих врхова, ова појава може настати приликом дјеловања неких патогена, међутим у већини случајева настаје због пребрзог пораста лисне масе. Млада биљка није у стању да изгради заштитну мембрану око листа па долази до њеног пуцања и стварања мртвог ткива што се манифестује у облику жутих врхова. До ове појаве може доћи приликом прихране младог лука са доста већим количинама од дозвољених или ако не вршимо правилно провјетравање пластеника па долази до повећања температуре. Провјетравање пластеника је свакодневно и повремено, ако су дневне темепратуре изнад нуле, односно 2 до 3 пута седмично ако су температуре испод нуле.
Одржавање међуредног простора
Одржавање међуредног простора се може вршити на пар начина:
Метод хемијским путем примјењује се за садњу код које је садни материјал сјеме – зрно. Заштита се може вршити хербицидима Стомп, Гоал и Глифостат ( тотални хербицид). Примјена прва два хербицида је одмах послије садње, али исто тако могуће је корективно третирање само Гоал-ом, послије ницања лука. Примјена трећег хербицида ( тоталног хербицида) треба да буде послије ницања корова, а прије ницања лука. Код овог препарата треба добро водити рачуна да врх клице буде минимално 2 – 3 мм
ручна копачица
испод земље јер у супротном долази до уништавања биљке.
Метода ручног одстрањивања корова представља ручно чупање и изношење корова из пластеника. Ово је најспорија и најскупља метода одржавања међуредног простора.
Метод механичког одржавања међуредног простора врши се разним врстама копачица које могу бити ручне или машинске. Копачице могу бити импровизоване или фабричке. Овај начин одржавања је веома ефикасан када је коров у почетној фази развоја, примјеном ове методе долази до његовог потпуног уништавања. Овај метод се понаваља пар пута у току вегетације у зависности од количине и стања корова у пластенику.
Вађење, чишћење и паковање младог лука
Стигли смо до последње фазе развоја младог лука која је произвођачима и омиљена првенствено због прихода који ће остварити. Вађење лука почиње од половине јануара па до половине маја у зависности од времена садње. Лук се вади/чупа ручно у снопове, затим се купи у гајбе или неке друге посуде и односи на мјесто гдје ће се вршити чишћење. Чишћење лука се обавља ручно, чисти се покожица са подземног дијела ( главице ) младог лука, врши се преглед листова и ако је потребно уклањају се оштећени дијелови. Послије чишћења врши се прање лука да би се одстранила земља које је остала. Затим се приступа процесу паковања. Лук се пакује у разне облике у зависности од потребе тржишта. Може се паковати у кутије, гајбе или везице. Најчешћи начин паковања је у везице тежине 1 кг, 3 кг или 5 кг. Ради естетског изгледа везице врши се навлачење зелене мрежице која држи листове лука усправно. Послије тога везице са луком се остављају у посуде са водом неколико сати да би добили сњежно бијелу боју главице и коријена.
паковање лука у мрежицу
Предности и недостаци производње
Као недостатак производње може се навести да је потребна већа радна снага приликом чишћења лука као и приликом одржавања међуредног простора ако се обавља ручно. Међутим, много је више предности него недостатака. Једна важна предност је добра потражња на тржишту раног младог лука а самим тим и добра откупна цијена. Једноставна је и лака производња и не захтјева посебне услове узгоја ако узмемо у обзир да се производња обавља у зимском периоду када је за већину повртарских врста неопходно додатно загријавање простора. Најбоља предност ове производње је што захтјева минималан број радних дана у сезони.
Калкулација производње
Калкулација није комплетна већ је базирана на приносима, просјечним цијенама и цијени коштања производње младог лука из луковице према другом начину садње.
- Количина луковице је од 35 до 40 тона по хектару.
- Просјечан принос за рану производњу је од 95% до 100% у односу на посађену количину.
- Просјечна цијена ( јануар – фебруар ) је од 3,5 до 4 КМ по килограму (на основу евиденције о продаји уназад 4 године).
- Цијена коштања килограма младог лука износи од 0,40 до 0,50 КМ, у ову цијену је урачунат радник за чишћење лука.
Живко Шашић, Дипл. инг. пољопривреде
