Кантарион (Hypericum perforatum) представља једну од најдрагоцјенијих врста љековитог биља са широким спектром употребе. Назив потиче од грчких ријечи hyper – над и exion –замисао, а у народу је још позната као госпина или богородичина трава. Значај се огледа у израженом љековитом дјеловању, које потиче од више активних материја као што су хиперицин комплекс, флавоноиди, танини, етерично уље итд.
Самоникли кантарион је веома распрострањен, налази се у храстовим и боровим шумама, пропланцима, запуштеним теренима, ливадама и пашњацима. С обзиром на све веће потребе прерађивачке индустрије, а у циљу добијања сировине стандардног квалитета, ова биљна врста се уводи у плантажну производњу.
Услови успијевања
Кантарион као широко распрострањена врста не захтјева посебне услове. Код подизања засада треба избјегавати засјењене и превише влажне терене. За вријеме интензивног раста и цвјетања има повећане захтјеве за топлотом, а добро подноси и ниске зимске температуре. У погледу плодности, нема велике захтјеве за земљиштем и може се успјешно гајити на готово свим типовима земљишта, осим на забареним.
Успијева и на сиромашним, брдско-планинским теренима, иако му као и свакој биљној врсти највише погодују дубока, плодна земљишта, повољних физичко-хемијских особина.
Плодоред и обрада земљишта
Као вишегодишња култура, кантарион остаје на једном мјесту више година, не уводи се у класичан плодоред. Најбољи предусјеви су културе које остављају земљиште без корова. Већа појава корова може да представља значајну сметњу у првој години гајења катариона.
Обраду земљишта треба обавити што дубље, а на брдско-планинским теренима колико то дозвољава оранични слој земљишта. Неопходно је обезбиједити што дубљи и растреситији слој земљишта, како би се младе биљке брже развијале и правилније укоријениле.
Ђубрење
Пред дубоко орање препоручено је примијенити стајњак у количини од 30-50 t/ha. Од минералних ђубрива, најчешће се користе NPK ђубрива која се уносе пред сјетву у количини од 300-400 kg/ha.
Садња/сјетва
Производња кантариона може бити директно из сјемена или из расада. Расад је сигурнији начин производње и остварују се већи приноси. За 1 ha потребно је око 0,5 kg сјемена. Садњу је најбоље обавити у јесен, како би биљке до прољећа претрпјеле све евентуалне повреде и добро се везале за земљиште, те са првим топлим данима започеле развој. Садња се може обавити и у прољеће, али то треба учинити што раније. Међуредни размак биљака је 50-70 cm, а у биљака у реду 30-40 cm . Оптималан склоп биљака је у зависности од плодности земљишта и креће се од 35.000 – 50.000 биљака /ha.
Директна сјетва сјемена се обавља крајем јесени или у рано прољеће. При касној јесењој сјетви, сјеме презимљава у земљи, а ницање је у прољеће.
Њега
Њега засада кантариона се састоји у окопавању, међуредном култивирању, прихрањивању, чишћењу засада од остатака надземних дијелова, наводњавању и заштити.
Окопавање и међуредна култивација се обавља у више наврата годишње, у зависности од степена закоровљености и збијености земљишта. Ова мјера његе повољно дјелује и доприноси развоју младих биљака, те се у првој години примјењује више него у наредним.
Прихрањивање у току вегетације знатно помаже развој биљака, нарочито у фази бокорења, те се обавља у два наврата са азотним ђубривима (100-150 kg/ha KAN-а), а крајем и почетком вегетације уз култивирање обавезно унијети 150-200 kg/ha NPK (15:15:15).
Кантарион је подложан обољењу венућа које изазива васкуларни паразит Fussarium oxisporum и Coletotrichum sp. Ова болест може знатно угрозити гајење, а тренутно једини начин одбране јесте избјегавање гајења кантариона иза култура које остављају поменуте паразите у земљишту.
Жетва
У равничарским предјелима, убирање се обавља у два наврата, први откос у току јуна, а други у августу. На вишим теренима добија се један откос годишње. На мањим парцелама берба се обавља ручно, а на већим машински и то тако што се одсјецају цвасти са стабљиком дужине до 25 cm. Берба се обавља у фази пуног цвјетања.
Сушење
Мање количине кантариона се могу сушити природним путем на тамном и промајном мјесту. Дебљина материјала за сушење не смије бити дебља од 10 cm. Сушење у сушарама се обавља на температури од 50⁰C. Осушене биљке морају да сачувају природан изглед и карактеристичан мирис. За 1 kg суве масе потребно је 4-5 kg свјежег кантариона.
Упореба
Листови и цвјетови кантариона посједују велика љековита својства за организам. Највише се употребљавају за лијечење депресије, немира, за апетит и проблеме са спавањем. Главни производи су чај, тинктуре, мацерати и уља.
Екстракт кантариона помаже код непријатних стања која прате депресију, а то су узнемиреност, неспокојство, лоше расположење, несаница. Може бити идеална природна алтернатива за лијечење депресије, без узимања других фармацеутских производа, као што су антидепресиви и седативи.
Многе жене лакше подносе симптоме менопаузе уколико пију чај од кантариона. Валунзи, промјене расположења итд, значајно се могу смањити употребом кантариона. Такође, помаже у предменструалном периоду.
Уље кантариона познати је народни лијек, који данас има веома широку примјену у медицини и козметици. Неизоставан је код зарастања рана: уколико током 2 недјеље, 3 пута дневно, на рану наносите маст на бази кантариона, примијетићете да рана брже зараста. Женама које су имале царски рез, препоручују се масти са кантарионом, како би им рана брже срасла, и како би се смањио ожиљак. Употребљава се и у лијечењу хемероида, олакшава симптоме упале мишића, наноси се на мјесто убода инсеката и сл.
