Прича о доброј ракији почиње у воћњаку. Да бисмо имали добар производ требамо имати добар репроматеријал. Воће мора бити здраво и физиолошки зрело да би се користило за справљање квалитетног производа, а то је у овом случају ракија.
Здраво воће значи да плод није оштећен и да се на њему нису појавили микроорганизми које су нарушили текстуру плода. То су углавном гљивична обољења типа Ботритиса и Монилије. Да би воће било убрано на вријеме потребно је познавати његове сортне карактеристике, односно познавати временски интервал када можемо приступити берби воћа. Стога је потребно већ 1-2 седмице прије предвиђеног датума бербе обавити контролу и тестове зрења.
На основу података из тестова зрења одређује се почетак бербе али је велика важност указати и на крај бербе. Воће које је прекасно убрано може се манифестовати на квалитет ракије. Презрео плод губи сочност, а воћни шећери прелазе у друга нежељна хемијска једињења што ће смањити укупну количину производа (ракије).
Послије бербе воће би било најбоље одложити (јабука, крушка, дуња) на наткривено мјесто да још мало одстоји и притом још боље узри.
Након тога воће или се меље ( крушка, јабука, дуња) или муља (грожђе и други бобичасти плодови). 
Када се самеље воће могу се додати и активни квасци који ће процес ферментације производа окренути у жељеном смјеру. Кљук се не треба мијешати ако су се додали активни квасци а ако нису односно ако се врење се обавља спонтано потребно је кљук мијешати првог и другог дана. Крај ферментације није стриктно временски одређен мада се у нашим домаћинствима увријежило мишљење да је ферментација завршена послије отприлике четрдесетак дана. На крај дестилације утиче више абиотских фактора од којих температура игра најважнију улогу.
Технолошки крај ферментације можемо одредити помоћу рефрактометра.
За јабуку је крај врења када узорак достигне 2,5 Brix-a, за крушке 3,5 а посебно за виљамовку 3,0 те за трешње 5,0 и шљиве 4,0 Brix-a.
Никада се брикси не могу спустити до нуле јер сок воћа , осим шећера, садржи и друге растворљиве компоненте које не ферментишу (киселине у води, растворљиви витамини).
Колико год је захтјевно сабрати воће и правилно одрадити крај за ферментацију јако је битан и сам процес дестилације. Дестилација се углавном врши у бакарним котловима. Примјећено је и позитивно каталитичко дјеловање бакра на ракију јер одстрањује сумпорне спојеве пошто они додатно кваре квалитет ракије.
Разликујемо пар типова котлова. Превртачи и класични котлови. У употреби се највише користе класични котлови који су облику шерпе па се зато зову шерпари. То су плитки и широки котлови. У оваквим котловима брже долази до загријавања кљука и почетка процеса дестилације.
Сам квалитет котла зависи и од дебљине, затим странице капка, дужине пароводне цијеви, запремине кондензатора и његове врсте. Могло би се рећи да најбољи котлови морају имати дно дебљине 6 или чак 8 милиметара. Као један од врло битних елемената је и капак који би требао имати од 12-22% запремине котла, а пожељније је да вриједност буде и већа. Подразумјева се да данас сваки котао мора имати мјешалицу, испусни отвор, а они бољи и усипни отвор. Најновија генерација котлова има систем за прање и контролу који наравно нису обавезни али увелико олакшавају посао.
Постоји још једна разлика између котлова. По типу производње котлове производе машинске радионице и зантске радње. Тако да се први зову машински котлови а други ковани котлови. Ковани котлови ако су добро отковани су квалитетније и скупље рјешење.
Када је алкохолно врење завршено одређујемо вријеме за справљење дестилата. Пошто скинемо прекривич са каце у којој се налази кљук потребно је одстранити површински слој „колач“ који ако би се помијешао са доњим садржајем упропастио комплетан садржај каце. Дестилат би попримио неугодан мирис и ракија би била јако лоша за конзумацију. Када смо то урадили садржај каце морамо јако добро измјешати да нам најгушћи дио кљука не би остао на дну каце и због којег би могло да на задњем котлу дође до загарања.Тако припремљен кљук сипамо у котао, палимо ватру у њему и дестилација може да почне. Садржај котла се мора мијешати да кљук не би загорио. Овдје је важно напоменути да ватра не смије бити јака у котлу да не дође до мјешања фракција, пошто је суштина да из кљука изолујемо само најбоњи дио, срце ракије односно што чистији алкохол за квалитетну конзумацију.
Најчешће грешке које се јављају у производњи ракија су:
- Грешке као посљедица неадекватне сировине
- Грешке код муљања и ферментације
- Грешке у дестилацији
- Грешке при чувању дестилата
Када кљук почне да кључа и расхлађени дестилат кроз цилиндар крене да излази у посуду коју смо накнадно поставили испод цијеви почињемо да пратимо процес. Ако радимо препек обично се „ваде“ два до три котла са патоком. Потом ту патоку саставимо и сипамо у трећи или четврти котао у зависности колика је његова запремина. Оно што ће изаћи из тог котла је препек. У правилу на котао од сто литара први литар који изађе испод цијеви би требало одвојити јер у првој дестилационој фракцији испарава и на цијев излази метанол који је опасан по људско здравље. Ова смјеса се назива првјенац. Поред метанола излази ацетон, ацеталдехид, етилацетат и нешто етанола.
Срце или тјело ракије је главна фракција која се одликује високим процентом алкохола али и садржи и све ароматске компоненте. То је фракција у којој се осјећају воћни естри, чиста на окусу и мирису без жарећих и оштрих тонова.
Послије ове фракције из цијеви излази патока. То је фракција која у себи садржи још увијек значајан дио етанола али има и неугодан мирис мокрог картона, влажних чарапа, мокрог пса итд. Патока садржи и такозвана паточна уља (виши алкохоли). Скупља се углавном од 10 vol% до 20 vol%, а може чак и до краја.
Уобичајно код нас када се ради дестилација дестилат се оставља од 41 па до 45 vol%.
Други начин који се примјењује је да се дестилат одваја на 60 %vol алкохола а касније се разблажује до жељене јачине. Посље печења дестилат треба оставити минимум 6 недјеља без разблаживања. Најбоље је оставити да одлежи 3 мјесеца. Након тога долази на ред разблаживање. Оно би се по правилу требало обавити дестилованом (деминерализујућом и дејонизујућом) водом. Ако нисмо у могућности да набавимо дестиловану воду дестилат се може разблажити кишницом или прокуваном водом из котла. По разблаживању потребно је још чувати на хладном мјесту десетак дана а затим је мпожемо филтрирати и пунити у стаклене флаше.
