За разлику од осталих домаћих животиња, овца проведе највећи дио свог живота под отвореним небом. Баш због тога, њима не треба правити скупе објекте. Основно правило при изградњи овчарника и других овчарских објеката требало би да гласи да ови објекти буду једноставни и јефтини. По начину држања и храњења разликују се два типична раздобља, зимско и љетње, те се томе прилагођавају и све грађевине за смјештај оваца.

Зимски смјешатај оваца

 За заштиту оваца од зиме служе углавном двије врсте објеката, и то настрешице и овчарници.

Настрешице

Настрешице за овце се могу градити у приморским и острвским крајевима, где је зима врло блага и није толико потребно заштитити овце од зимске ниске температуре, колико од вјетрова. Због тога се у овим крајевима могу подићи настрешице највише са три зида са кровним покривачем.

Такви објекти су за овце врло здрави, јер омогућују овцама стални боравак на свјежем ваздуху и слободно кретање. Осим тога, такве грађевине су врло јефтине.

а) Мјесто за постављање настрешица

  Пошто настрешице морају штитити овце не само од кише, него и од вјетрова, па се код избора мјеста мора нарочито пазити, да буде што боље заклоњено од вјетрова. Други захјтев је, да та мјеста буду сува и оцједна.

  б) Величина настрешице

Како настрешица треба да овцама пружи заклон само од већег невремена, а не сталну заштиту од велике хладноће, величина настрешица, тј. површина подног простора, не мора да буде толика као у овчарницима. Тако на примјер, величина подног простора тих настрешица биће довољна, ако се за одрасла грла предвиди по 0,7 m2, а за подмладак по 0,4 m2.

Овчарници

 Овчарници или њима сличне грађевине, служе за зимски смјештај оваца у свим нашим крајевима. За разлику од настрешица они су затворени са свих страна.

Овчарске фарме, као скуп разноврсних, али истовремено уско повезаних објеката, или појединачни овчарници, у којима се организује производња, имају веома важан еколошки ефекат, јер се у једном периоду године, а најчешће зимском, у њему држе, хране, напајају овце и организују и одвијају производни процеси. Од ових фактора у великој мјери зависи ниво производње, односно искоришћавање генетских потенцијала овце, а што је посебно значајно  и очување здравља животиња. Према томе, објекти за овце, главни и споредни (помоћни), или примарни и секундарни, треба да пруже што повољније услове за одвијање физиолошких процеса оваца у току производног циклуса. Због тога, при изградњи овчарских фарми, или појединачних овчарника, посебну улогу има:

  1. Избор мјеста за фарму оваца или овчарник. Локација треба да одговара санитарно-хигијенским условима, да је на погодном мјесту за најрационалније искоришћавање љетње и зимске исхране. Фарму треба градити на сувом и оцједном терену, нешто уздигнутом у односу на околно земљиште, са ниским нивoом подземних вода. Земљиште треба да буде пропусно и са добрим одводом отпадних и доводом питке воде. Овчарска фарма са својим објектима не треба да буде сувише удаљена, ни сувише близу осталих објеката. Овчарнике треба постављати на таквом одстојању да има довољно простора при изгону оваца, доношењу хране и за изградњу испуста за сваки овчарник. Сви овчарски објекти треба да су сунчани и да нису изложени јаким вјетровима. Објекти не би смјели бити ни близу стајаћих вода (бара и локава), јер су те воде обично легло разних паразита, који често нападају овце. За изградњу фарме треба изабрати локацију и терен који је у близини одговарајућих саобраћајница, не сувише близу насељеног мјеста, али не и сувише далеко. Фарме треба да су удаљене довљно од других фарми (свиња, говеда, живине), од жељезничке пруге, од прометних путева друге стоке итд.

2. Изградња и грађевински материјали су исто тако веома значајни, као што су значајни и остали побројани фактори. Од избора грађевинског материјала и конструкције у великој мјери зависи и ниво призводње, односно производни резултати мјерени биолошким параметрима.

Смјештајни простор, систем храњења, напајање, измјена ваздуха, освјетљење, спречавање кондензције, мацерације рожне каније папака, упале дисајних органа, повремени прегледи животиња укључујући одређене превентивне третмане у циљу здравствене заштите, условљавају ангажовање радне снаге. Да би осавременили овчарску производњу, тежње су усмјерене на што мање учешће људског рада, како би производња била економичнија с једне стране, а и због несташице радне снаге за рад у овчарству с друге стране.

Технолошке и техничке основе фарми

Број објеката за гајење оваца на једној фарми зависи углавном од типа и намјене фарме (репроцентри, производне и комерцијалне фарме) затим од степена механизованости  и опреме, као и програма одгајивачко- селекцијског рада и планова производње.

Међу објектима, основну групу чине производни, у којима се обављају важни одгајивачки, производни и експлоатациони процеси и послови (оплодња, јагњење, гајење сисанчади и мајки, пораст и развој подмлатка, тов, исхрана, појење, стрижа, мужа, изђубравање, зооветеринарске интервенције). Пратећи објекти су у функцији технолошких и заједно са њима обезбјеђују нормално обављање програмираних производних послова.

Од технолошких објеката централно мјесто заузимају овчарници за гајење (држање) оваца, као и подмлатка. У њима се обављају основне биолошке и производне активности плоткиња. Граде се и опремају, односно обезбјеђују сљедећим основним технолошким и техничким условима:

  • Овчарници се граде у облику правоугаоника са испустима, и имају универзалну намјену, а габаритне врједности обезбјеђују простор и услове за гајење одређеног броја оваца с јагњадима на сиси;
  • Објекти могу бити са средишњим хранидбеним ходником, између чеоних врата, подјељених у двије једнаке уздужне површине за смјештај и гајење оваца;
  • Хранидбени ходници с обје стране одјељени су од простора за држање оваца монтажном оградом (рамови) на којој су према ходнику, постављене комбиноване хранилице јасленог типа за полагање хране и исхрану оваца;
  • Храњење оваца може бити и помоћу покретних јасала које се подижу по потреби како расте дубока простирка, а распоред хране се врши помоћу бескрајне траке;
  • Транспорт хране од складишних објеката и простора до овчарника и подјеле хране у њима може се обављати помоћу миксер тракторских приколица;
  • Појење оваца водом регулише се аутоматским појилицама, постављеним дуж бочних зидова или крмног ходника;
  • Животиње се обично држе на подној површини од набијене иловаче прекривене простриком од сламе, а користе се и решеткасти подови;
  • Изђубравање се врши механизовано уз претходну демонтажу опреме:
  • Распоред врата на чеоним и бочним зидовима омогућава нормално комуницирање стада оваца и радника при опслуживању објеката;

Микроклиматски услови у овчарнику

Потребне микроклиматске услове постижемо правилним избором материјала за изградњу и правилним распоредом и величинама вентилационих отвора. Основни микроклиматски услови своде се на:

  • Оптимална температура у овчарнику, тј. температура која највише одговара овци, је она која се налази у интервалу између 6 и 18оC;
  • Нижа температура од 5оC у објектима је неповољна за све категорије, а нарочито за подмладак;
  • Оптимална температура у објекту не смије да буде већа од 27оC;
  • Оптимална температура за рано одлучену јагњад је 18оC;
  • Оптимална релативна влажност ваздуха за све категорије оваца износи 50-80%;
  • Дозвољени садржај угљендиоксида у литри ваздуха је до 0,035%, угљен моноксида 0,003%, а сумпорводоника до 0,002%;
  • Систем вентилације мора да обезбједи довољно свјежег ваздуха са заштитом од продора великих маса хладног ваздуха, и то зими у количини од најмање 30 m3 ваздуха на сат по грлу, а љети и до 120 m3.
  • Максимална брзина овако убаченог ваздуха не смије бити већа од 0,5 m у секунди;
  • У овчарнику мора бити обезбјеђено дневно свјетло преко прозора и то у површини од најмање 1/20 подне површине, с тим да се ноћу обезбједи електрично освјетљење од најмање 60 лукса, а зависи од технолошког процеса производње и категорије животиња. Тако на примјер, у породилиишту интензитет освјетљења треба да износи 80-100 лукса.

Технолошко технички нормативи за изградњу овчарника

Смјештај оваца може да буде врло једноставан и не много скуп као код градње објеката за друге врсте домаћих животиња. Важно је обезбједити простор који ће бити сув и без пропуха.

Техничко технолошки услови за изградњу овчарника су они услови и мјере које обезбјеђују: димензије простора неопходног за правилан смјештај, исхрану, одгој подмлатка и безбједан и несметан рад одгајивача у овчарнику.

Овчарници се изграђују, зависно од величине стада, са једним или више одјељења за смјештај оваца, као и пратеће просторије, на примјер, одјељење за болесне овце (изолатор), одјељење за вјештачко осјемењавање оваца, одјељење за смјештај концентрата, одјељење за раднике и друге просторије нарочито на већим фармама.

При рјешавању смјештаја за овце могу да послуже сљедећи нормативи:

Висина овчарника при употреби механизације за чишћење 4,00 m
Висина овчарника изнад слоја простирке 2,80 m
Висина зидова 2,00 – 2,50 m
Висина слоја ђубрета и простирке 1, 20 m
Потребна површина пода по овци 1,00 m2
За овцу са јагњетом до залучења 1,20-1,50 m2
За овцу са близанцима 1,80 m2
За јалове овце 0,80-1,00 m2
Овце сјагњене 1,00-1,20 m2
Јагњад 0,40-0,60 m2
Шиљежад 0,60-0,80 m2
Потребна површина за смјештај овнова 2,0-3,0 m2
Површина јасала по грлу 0,15 m2
Површина крмног ходника по грлу 0,23 m2
Површина вентилационог отвора по грлу 0,01 m2
Површина испуста по грлу 1,5 m2
По одраслом грлу треба обезбједити суве простирке 0,25 – 0,50 kg

 

Изградња и опрема овчарника

Изградња овчарника. Врједност овчарника цијени се не по његовој скупоћи, већ по томе, како је изграђен почевши од зидова и пода па све до крова.

  1. Зидови овчарника могу бити од дрвета, цигле или камена. Од бетона нису пожељни, јер је бетон превише хладан, па се увијек држи роса на њему. У обзир долазе и други материјали који нису влажни. Зидове објекта, у дијелу гдје су овце, потребно је обрадити до висине од 1,20 m од пода на начин који омогућује лако одржавање најбоље цементним малтером, и изглетовати до црног сјаја. Остали дјелови, ако је зидан објекат се барем два пута крече годишње ради дезинфекције, али и тај дио може бити од дрвета. Висина бочних зидова је 2,5-3,0 m а висина до шљемена 3,5 до 4,5 m.
  2. Кров може бити покривен различитим покровним материјалом, цријепом, салонитом или неким другим материјалом. Са унутрашње стране треба обложити дрвеном облогом, а између рогова попунити минералном вуном, а онда могу да се ставе дурисол плоче. Изолација крова зависи од климатске зоне гдје се гради објекат и коефицијента топлотне спроводљивости (k-фактор) грађевинског материјала, требао би да буде за зидове 0,6 до 0,7, а за кров 0,5.
  3. Прозори и врата могу бити дрвени или метални, иако препоручујемо да буду дрвени, јер су њихова топлотна својства много боља и боље подносе утицаје шталске средине. Прозори морају по могућности свуда бити двоструки и тако причвршћени, да се унутрашњи отварају са горње стране, а вањски са доње. На тај начин струји хладан ваздух, који долази код отварања прозора извана, према тавану, а не према овцама. Прозори се такође могу отварати око доње хоризонталне осовине са »ВЕНТУСОМ«. У доњем дијелу прозора постоји прорез за вентилацију ширине око 10 cm, који може посебно да се затвара. Овај прозор служи за улаз хладног ваздуха у хладним данима када су прозори затворени. Површина прозора треба да буде 1/20 до 1/25 површине пода. Прозори се постављају најмање 1,5 m од пода, а по могућности и више.

Врата треба да су двострука, ширине 3,5-4 m, а висока 2,5-3 m. Толика ширина потребна је ради тога, да овце могу лако и брзо излазити и улазити, а висина да транспортна средства могу лако улазити у објекат. Да се код оваца не би оштетило руно о углове врата, пожељно је, да се на угловима налазе ваљци високи 1 m, који се приликом гурања оваца лако окрећу.

Врата се морају отварати напоље, а по могућности да су окренута према југу, или југоистоку. Врата према испустима треба радити у виду ергелских врата, како би горње крило служило као додатни вентилациони отвор у топлим данима.

4. Вентилација је потребна, да се осигура свјежи ваздух у овчарнику, а и за одвод сувишне влаге, која се ствара од великог испаравања оваца. Најбоља је најједноставнија вентилација. Састоји се од доводних отвора на зиду, а одводних на највишем дијелу објекта. Вентилација ће бити добра, ако на сваких 100 грла долази по један отвор пречника 70 x 70 cm. Зидови вентилационих канала морају у пуној висини бити изоловани топлотном изолацијом двоструко дебљом него што је изолација крова, да у њему не би дошло до хлађења ваздуха који треба да изађе из објекта.

Отвори на каналима морају бити мрежом заштићени од улаза птица и инсеката, као и да имају добру заштиту од кише и упадања снијега. Такође, добро је да се предвиди могућност затварања ових канала у најхладнијим данима.

5. Под. Подови овчарника могу да се раде на више начина, али углавном су у примјени двије врсте подова и то: под од набијене иловаче и решеткасти под. Сваки од ових подова има својих предности и недостатака.

Под од набијене иловаче се ради у дебљини око 20 cm у благом паду према спољним зидовима објекта. Уколико се објекат гради на водопропусном тлу, испод иловаче није потребно ништа уграђивати, али ако се ради на водонепропустивим теренима, испод слоја иловаче потребно је уградити слој шљунка. На овај под долази простирка од сламе и то 0,25 kg дневно по грлу. Слој сламе и стајњака у току зиме нарасте и до 50 cm. Чишћење теба вршити бар два пута годишње ручно или машински.

Решеткасти под се ради од дрвених решетки у рамовима од гредица. Испод решетки, потребно је урадити бетонски ров, дубине око 50 cm. Овај под више се препоручује за објекте у топлијим крајевима, гдје је већи проблем обезбјеђење сламе за простирку.

Ограде у испустима најбоље је радити од поцинковане плетене жице, на дрвеним, бетонским или челичним стубовима. Висина ове ограде треба да буде око 1,2 m. Међутим, тамо гдје има вукова, висина ове ограде треба да буде 2,0 m са упоље окренутим врховима.

  1. Величина овчарника. Како је изградња већих овчарника размјерно јефтинија од малих, то би с тог становишта било боље градити велике овчарнике. Међутим, мана је великих овчарника у томе, што се на једном мјесту налази већи број грла, па се и заразе могу лакше ширити. Свакако, већи овчарници с капацитетом од 1000 грла нису пожељни, али исто тако ни мањих капацитета јер нам тада треба више радне снаге. Данас се уобичајено граде објекти капацитета 300-500 одраслих оваца са подмлатком. Димензија ових објеката варира у зависности од капацитета и одабраних техничких рјешења.

Опрема овчарника

Овце у овчарницима се држе слободно, те збот тога они нису преграђени никаквим сталним преградама, јер би оне само сметале приликом извођења одређених операција у овчарницима. У објекат се мора унијети и уградити одређена опрема за исхрану, појење и преграђивање оваца и јагњади. Сва опрема мора бити лака и подесна за премјештање. Материјал од које је направљена мора омогућавати лаку и детаљну дезинфекцију, а њена конструкција не смије бити таква да се животиње могу повриједити.

Јасле су основни дио опреме. Оне треба да омогуће исхрану оваца различитим хранивима (сијеном, силажом, концентратом и гранулисаном храном). Постоји велики број рјешења ових јасала. Све врсте јасала и сва опрема која се уграђује својом конструкцијом мора омогућити лако подизање истих, истовремено са растом простирке у објекту, слика  1 и 2.

Слика 1. Ограда са јаслама

Слика 2. Јасле са оградом за фиксирање оваца

Преграде-љесе. У току технолошког процеса у овчарнику је врло често потребно преграђивање и одвајање појединих простора. За ове сврхе служе нам разне преграде – љесе. Љесе треба да су таквих димензија, да се лако слажу једна са другима у разне фигуре. Љесе за преграђивање су једноставне дрвене конструкције  са клиновима за забадање у простирку и механизмом за везивање у фигуре. Љесе за одвајање имају вратанца, која омогућују пролаз јагњадима, а не дозвољавају овцама да улазе у бокс за јагњад. У дијелу овчарника или у цијелом овчарнику (ако се у њему врши јагњење) треба изградити мање покретне боксеве величине 1,1 x 1,1 m или 1,4 x 1,4 m за јагњење једне овце и задржавање исте три дана с јагњетом.

Слика 3. Љеса за преграђивање

Слика 4. Љеса за одвајање од јагњади

Слика 5. Комбиноване јасле за овце

Појилице. Овцама је неопходно обезбједити у свако доба довољну количину свјеже, здраве питке воде. Напајање оваца може се рјешити на разне начине, почев од напајања из корита, кофа, до аутоматских појилица (различитих типова). Носачи појилица се тако граде, да се висина може подешавати како расте ниво дубоке простирке. За појење јагњади у боксу потребно је уградити носач за кофу.

Технолошко-технички концепт изградње објеката на једној фарми оваца, са одговарајућим подмлатком садржи:

1) производне објекте у којима се организује производња и

2) пратеће објекте који су неопходни да се производња реализује.

Производни објекти

Објекти у којима ће се организовати производња морају задовољавати потребе оваца различитог узраста, масе тијела и физиолошког стања (бременитост, јагњење, јагњад до залучења, овце у лактацији, подмладак за приплод). У погледу простора температуре, релативне влажности, свјетлости, ваздуха као и оптималне исхране, његе и здравствене заштите, објекти се граде намјенски за одговарајуће фазе производње.

Према томе, у зависности од намјене, појединих објеката на једној овчарској фарми већег капацитеа гради се:

  • Породилиште,
  • Стаја за држање оваца и јагњади до залучења,
  • Измузиште (машинска мужа оваца),
  • Стаје за гајење подмлатка за приплод,
  • Објекти за тов јагњади,
  • Стаја за смештај овнова,
  • Пункт за вјештачко осјемењавање,
  • Амбуланта и стационар за лијечење животиња.

Слика 6. Унутрашњи изглед објекта за смјештај оваца

 

Пратећи објекти

Да би се омогућило нормално функционисање предвиђеног технолошког процеса производње на свакој фарми се поред производних објеката (који треба да задовље одређене зоотехничке и зоохигијенске услове наведене у претходном излагању), гради се и један број пратећих објеката, као што су:

  • Настрешице за смјештај и сушење сијена,
  • Настрешице за машине и опрему,
  • Магацини за складиштење и чување концентроване хране.
  • Базен за купање и дезинфекцију оваца,
  • Силос ровови за силажу,
  • Колска вага,
  • Утоварно истоварна рампа,
  • Дезинфекционе баријере,
  • Јама за угинуле животиње,
  • Бунар за воду,
  • Саобраћајнице,
  • Трафостаница,
  • Громобран,
  • Објекти за раднике на фарми,
  • Управна зграда,
  • Ограда економског дворишта,
  • Објекти за љетње држање оваца на пашњацима и
  • Изградња појила на пашњацима, као и јаме гробнице за угинуле животиње.

Дезобаријера се изграђује на улазу у фарму као и на свим чеоним улазима у објекте, где се држе овце. Дезобаријера на улазу у фарму за возила треба да има такве димензије у погледу дужине, да се точкови возила које улази два пута окрену у њој и да буде довољно дубока да се гуме точкова натопе са дезинфициенсом. Дезобаријере на улазу у објекат, треба да служе да овце када излазе и улазе у објекте наквасе папке водом у којој је додан одређен дезинфициенс. У те дезобаријере се обично стављају сунђери натопљени са дезинфекционим средством.

Љетни смјешатај оваца

Овца је животиња, која најрадије борави напољу, па јој за љетњи смјештај у већини случајева не треба никаква грађевина, већ само оне најнужније да их одрже на окупу, док не пасу, тј. ноћу и по дану за пландовање. За те сврхе служе торови, тј. обично ограђена мјеста. Ти торови могу бити покретни и непокретни, а то углавном зависи од начина, како се искоришћава овчије ђубре.

На великим планинским пашњацима, гдје се гаји већи број оваца и племенитија грла неопходно је и изградити љетње настрешице за овце. То су објекти који су једноставни и затворени са три стране. Испод тих настрешица овце се за вријеме великих киша могу склонити, јер ако им је руно затворено, када покисне оно се тешко суши и може изазвати нежељене ефекте.