Након жетве пшеница, јечам и друга стрна жита, већ од средине јуна, а кукуруз од септембра, се допремају у складишта различитог облика, величине и материјала.
У мањем броју случајева су то складишта која су изграђена по европским стандардима у којима се успјешно чувају житарица, а то значи да су довољно велика, бетонска или метална са елеваторима и системом за провјетравање.
У већини случајева су то ипак мала складишта направљена од дрвеног материјала или мали силоси па чак и већ постојећа приручна складишта као што су тавани и подруми.
Без обзира о каквој врсти и квалитету складишта се ради, ускладиштене житарице су изложене нападу великог броја инсеката. Штете од њиховог напада су нарочите велике код житарица које су ускладиштене у дрвеним складиштима у којима се штеточине често одржавају и након уклањања житарица из њих.
Постоје штетни инсекти који нападају готове производе након жетве и бербе житарица и на тај начин их у складишту оштећују и утичу на квалитет зрна, што за последицу има наношење огромне економске штете самом произвођачу. С друге стране, инсекти могу доспјети у складишта уношењем производа, транспортним средствима, летом, а веома често и у заосталим житарицама и неочишћеним и недезинфикованим складиштима.
Најзначајнији складишни инсекти који могу утицати на квалитет и количину ускладиштеног производа су: житни жижак, кукурузни и пасуљев жижак; житни мољац, амбарев мољац и брашнени мољац; мали и велики брашнар и други.
Мјере борбе: могу бити превентивне и директне.
Превентивне мјере: Да би се сачувала почетна количина и квалитет производа неопходно је обезбиједити оптималне услове у складишту при чему највећу улогу имају сами произвођачи и откупљивачи житарица, како при избору и изградњи складишта, тако и током одржавања објеката. У том смислу је неопходно обезбиједити одговарајућу температуру и добро провјетравање да би се спријечила појава и развој штетних микроорганизама, односно микотоксина у храни и храни за животиње.
Превентивно дјеловање подразумијева и сузбијање штетних инсеката прије и током уношења у складишта као и хигијена и дезинсекција складишта, односно механичко чишћње и третирање складишта и коришћених џакова за паковање дозвољеним инсектицидима.
Под превентивним мјерама подразумијевамо и мониторинг (праћење) присуства штетних инсеката јер је веома битно њихово рано откривање и тренутак кад треба предузети мјере сузбијања. Зато се из складишта узимају узорци за преглед у одређеном временском интервалу и одређеним методама утврђује економски праг штатности неопходан за сузбијање. Најједноставнија метода за утврђивање бројности штетних инсеката је просијавање, а у новије вријеме, за рано откривање, најчешће се користе феромонске клопке.
Праг штетности за сузбијање штетних инсеката, код пшенице нпр. је кад се утврди да су оштећена 32 зрна у 100 грама узорка, а код брашна кад се нађе 75 дијелова инсеката у 50 грама узорка.
За неке инсекте, као што је пасуљев жижак, основна мјера заштите је непестицидна мјера, која подразумијева излагање пасуља ниској температури на којој жижак угине. Зато је препорука да се пасуљ зими складишти на 0°C или температури нижој од нуле.
Директне мјере: Подразумијевају примјену хемијских средстава, а то су најчешће контактни инсектицида и фумиганти.
Поштујући директиве ЕУ, на тржишту је све мање дозвољених средстава за третирање инсеката у складишним просторима па то постаје проблем у сузбијању одређених врста складишних инсеката.
Проблем код примјене фумиганата је тај што фумиганти дјелују као инхибитори дисања свих живих бића подразумијевајући и човјека што ограничава њихову примјену на потпуно затворени простор, са обученим лицима уз неопходну заштитну опрему. Овај вид заштите се најчешће користи у току ДДД (дезинсекција, дератизација и дезинфекција) складишног простора.
У нашем Министарству су регистрована одговарајућа средства за дезинсекцију складишних простора, са активним материјама дозвољеним у ЕУ.
Инсектициди који се користе за третирање празних складишта код нас најчешће припадају групи контактних препарата. За ову групу инсектицида је битно да имају добру испарљивост како би својим парама дјеловали на штетне инсекте и њихове ларве у скровитим мјестима гдје се не може приступити на другачији начин. Друга битна карактеристика ових инсектицида је да имају задовољавајућу резидуалност, односно да се задрже у дозвољеним количинама остатака на ускладиштеном производу.
У великим системима за чување житарица, инсектициди се обично примјењују третирањем жита већ на транспортној траци приликом уношења у складиште у количини коју препоручује произвођач. На овај начин се сузбијају инсекти који се већ налазе у зрну, као и инсекти који се евентуално већ налазе у складишту.
Код чувања ускладиштених производа у домаћинствима, битно је нагласити да се зидови, подови и таванице објеката за чување тих производа, прије уношења, изтретирају раствором дозвољеног средства. Поред препоруке на упутству, важно је знати да ће количина средства за третирање зависити од чистоће складишта, односно од превентивних мјера проведених у њима, као и од врсте материјала самог објекта за складиштење. Нпр., за бетонска и складишта од цигле се користи мања количина средства у односу на складишта од дрвета с обзиром да дрво упија већу количину раствора.
