Са стручног аспекта, вријеме сјетве соје је одређено нивоом температуре сјетвеног слоја земљишта. То значи да би температура земљишта на дубини од 6 – 8 cm требала бити oko 10 °C. Сије се углавном у истом периоду као и кукуруз јер имају готово исте температурне захтјеве при клијању.
Прије сјетве соје неопходна је добра припрема земљишта. Површински слој треба да буде мрвичасто – зрнасте структуре, без крупних агрегата. Због кишног прољећа ове године неопходно је избјегавати тешку механизацију приликом предсјетвене припреме да не би дошло до сабијања и кварења структуре земљишта.
Ђубрење соје треба обавити у складу са резултатима анализе земљишта. Соја је врло осјетљива на ђубрење N. Неопходно је испоштовати захтјеве у погледу P2O5 и К2O и примјењивати ђубрива са већим садржајем ових елемената.
Најповољнија pH вриједност земљишта за соју се креће од неутралне до благо киселе реакције како би се инокуланти могли активирати. Уколико је земљиште киселије, треба појачати азот у основном ђубрењу и у прихрани и то не да би се додатно активирали инокуланти него да би се соји надокнадио азот који недостаје, обзиром да су инокуланти у киселијој средини слабије активности.
Густина сјетве износи од 500.000 до 800.000 биљака/hа. Ако се ради о ранијим сортама рок сјетве је од половине априла до 10. маја. Ако су касније сорте, а кишно и хладно прољеће као што је случај ове године, битно је сијати што раније како би соја пристигла за жетву прије јесењих киша, како би се жетва могла адекватно обавити, правилно одложити и како би се избјегла појава болести.
Препорука за пољопривредне произвођаче је да због услова какви су били прошле године, када смо имали високе максималне дневне температуре, имају у виду да у таквим условима соја абортира, долази до опадања цвјетова, смањења рода и клијавости сјемена. Због тога је неопходно да се апсолутна маса (маса 1.000 зрна) и клијавост сјемена узимају у обзир као основни параметри за рачунање сјетвене норме те ако је клијавост ниска, нпр. 70 % норму сјетве увећати за 10 % до 20 %.
