На подручју Семберије, сјетва пшенице захваљујући лијепом временском периоду, почела је у оптималном року на планираним површинама од 13.000 hа. Ипак, због сувог земљишта сјетва тече нешто спорије него што се очекивало, па пољопривредни произвођачи стрепе да сушна јесен не потраје након сјетве, што би додатно отежало клијање и ницање усјева. Ратари се труде да пшеницу засију у оптималном року, што је свакако основни предуслов за добар род. Кашњење у односу на оптимални рок сјетве представља ризик за произвођаче и у таквим случајевима принос може бити смањен за 10 до 15 %. Постоје произвођачи који још увијек завршавају бербу кукуруза, а након бербе приступају припреми парцела за сјетву. Тако је препорука ратарима да испоштују све технолошке мјере производње,  односно да примјене неопходне агротехничке мјере у циљу обраде земљишта и да користе декларисано сјеме за сјетву, јер је утврђено да сјетвом домаћег сјемена приноси могу бити знатно нижи. Поред тога произвођачи морају да имају у виду да се сјеменом преносе биљне болести. Временске прилике су уобичајеног, локалног карактера. Кише нема и то је оно што мучи пољопривреднике, како оне што су засијали пшеницу, тако и оне који тек требају да обаве сјетву. Док једни очекују кишу како би сјеме пшенице проклијало, други ишчекују да се земљиште навлажи како би могли да спроведу низ агротехничких операција. Оним произвођачима који буду каснили са сјетвом, препоручује се да повећају сјетвену норму и да користе нешто раније сорте. Око избора сората неопходно је да се консултују са стручним лицима.