Типови пластеника за производњу расада

Постоје традиционални и модерни типови пластеника за производњу расада.

Модерни типови пластеника састоје се од: дуплих фолија надуваних ваздухом, покретних столова, система гријања и хлађења, аутоматских система за наводњавање и орошавање итд.

Традиционални пластеници, који се код нас најчешће користе, су направљени од дрвене или металне конструкције са двије или више фолија. Број фолија зависи од типа пластеника и начина загријавања, међутим треба водити рачуна да не дође до смањења свјетлости у самом пластенику.

Загријавање пластеника може се вршити на више начина: централним гријaњем, електричним гријањем (калорифери или електричне деке) и обичним пећима на чврсто гориво. Сви ови начини имају  своје предности и мане, једино је код пећи на чврсто гориво мањи утрошак самог енергента (ако мислимо на потребна новчана средства за набавку дрвета или неког другог енергента), али и велика неравномјерност температуре у простору. Најчешће, произвођачи се одлучују на овај начин загријавања првенствено због мањег утрошка енегрената али и због мале цијене инсталирања овог система.

 

Припрема сјемена

За производњу расада користе се сјемена Ф1 генерације (хибридна сјемена) која су упакована у оргиналну амбалажу гдје је јасно исписано име хибрида, име произвођача, датум паковања, садржај паковање (број зрна). Иако ова паковања пролазе строге контроле, прије саме сјетве требало би отворити паковања и извршити визуелни преглед. Ако постоје неке нечистоће или механички оштећена зрна треба их уклонити.

Сјеме се, у већини случајева, сије директно из кесице (паковања), међутим да би се убрзао процес ницања сјеме се ставља у процес наклијавања. Сам процес се одвија од 5 до 7 дана прије саме сјетве, а састоји се од излагања сјемена повишеној влажности и температури. У кућној варијани процес се састоји од полагања сјемена на материјал који дуже вријеме задржава влагу близу неког извора топлоте. Потребно је неколико пута у току дана обићи мјесто гдје се врши наклијавање и по потреби додати воде. Ово је битно јер се код константне влаге скраћује вријеме наклијавања.

Прије саме сјетве потребно је испунити минимум санитарних услова, прије свега чисте посуде у којима ће бити сјеме за вријеме садње и једнократне рукавице (нпр. код садње фефероне рукавице су неопходне пошто је само сјеме љуто и може да изазове надражаје на кожи).

 

Припрема супстрата за сјетву и саћа од стиропора

За производњу расада најчешће се користе саћа од стиропора са различитим бројем отвора о чему ће више ријечи бити у следећем поглављу. Саћа од стиропора  могу се користити више година ако се њима правилно рукује. Послије сваке сјетве треба извршити прање и дезинфекцију истих . Приликом завршетка сезоне врши се детаљно прање саћа, дезинфекција, сушење и складиштење до почетка следеће сезоне.

Складиштење се врши у просторијама у којима нема вањских утицаја ( кише, вјетра, високе температуре итд.). Најбољи сјетвени супстрат је онај који већ има одређену дозу влажности (претежно сјетвени супстрати разних произвођача од 70 литара). Влажност је јако битна првенствено због пуњења саћа, а и каснијег залијевања и постизања пуне влажности у саћу. Јако је битно изабрати супстрат који има фину гранулацију, да није оштар и да не ствара покорицу послије залијевања. Ако је оштар супстрат (ако има грубе дијелове) приликом ницања расада може доћи до оштећења ткива које се манифестује уздужним пукотинама на стаблу. Исто тако, ако након залијевања долази до стварања покорице отежано је само ницање.

Ако се сјетва врши у сопствени супстрат потребни су следећи кораци: одабир супстрата, грубо и фино просијавање, ђубрење и залијевање. Залијевање и ђубрење се може обавити заједно, користе се ђубрива формулације 1:1:1 или 1:2:1.  Залијевање се обавља док не постигнемо једнаку влагу у цијелом супстрату. Послије припреме супстрата врши се пуњење саћа.

Поступак пуњења састоји се из више корака. Прво се врши пуњење саћа супстратом, затим сабијање супстрата у отворе саћа па опет пуњење супстратом. Послије тога врши се уклањање вишка супстрата и обиљежавање мјеста сјетве тј. прављење удубљења. Сјетва на исту дубину је битна због што уједначенијег ницања расада.

Сјетва паприке

Вријеме сјетве зависи од типа пластеника гдје ће се вршити расађивање. Код пластеника без додатног загрјавања сјетва је нешто каснија у односу на пластенике код којих се врши загријавање. Претежно се паприка пресађује у пластенике без додатног загријевања у периоду од почетка до половине априла ако је у питању рана производња.

Сјетва паприке почиње од краја јануара до краја прве декаде фебруара, за рану производњу без додатног загријавања простора. Сјетва се може планирати са или без пикирања, а код узгоја без пикирања вријеме сјетве је нешто касније у односу на узгој са пикирањем.

Сјетва се врши у саћа од стиропора са различитим бројем отвора. Код производње расада без пикирања сјетва се врши у саћа са 40 или 60 отвора, а код расада са пикирањем у саћа са 104, 160 или 200 отвора. Дубина сјетве у оба случаја је од 1 до 1,5 цм, а у сваки отвор поставља се по једно зрно.

Њега расада

Следећи корак послије сјетве је загртање отвора саћа затим слагање и залијевање. У пластеницима гдје се загријавање простора врши помоћу пећи на чврсто гориво слагање саћа треба вршити од крајева пластеника према извору топлоте. Око самог извора топлоте не би требало вршити слагање, осим ако није пријеко неопходно. У случају да је неопходно пожељно је вршити ротацију саћа да би ницање било што равномјерније.

Залијевање саћа је обавезно одмах послије сјетве. Прва два до три пута пожељно је залијевање млаком водом због бржег клијања и због смањења топлотног стреса. Интервали залијевања се усклађују са потребама биљке, а норме залијевања се повећавају по фазама развоја. У фази ницања, ако супстрат формира покорицу, потребно је чешће вршити залијевање да не би дошло до оштећења клице приликом ницања (пробијања кроз супстрат).

Честа је појава полијегања расада, а до ове појаве може доћи због неколико разлога. Првенствено због прекомјерне влаге, слабог провјетравања, а у неким случајевима и зараженог супстрата. Зато се препоручује дезинфекција пластеника и опреме гдје се врши производња прије почетка сезоне.

Поред дезинфекције обавезно је и провјертавање пластеника и избалансирано залијевање (интервале и норме залијевање прилагодити према фазама развоја расада и процента влажности супстрата). Ђубрење се врши по потреби НПК ђубривима формулације 1:1:1, а број ђубрења зависи од стања расада. Основна заштита се врши бакарним препаратима, међутим у данашње вријеме постоје бакарни препарати које уједно врше заштиту и прихрану (прва прихрана фолијарно – преко листа).

Потребна температура за клијање и ницање расада је од 26 до 30 степени Целзијусових по дану, односно од 22 до 25 степени по ноћи. Температуре се смањују у зависности од фазе развоја засада, тако да, у фази до петог листа дневна и ноћна температура ја за 6 до 8 степени мања у односу на почетну. Док у фази 8 листова дневне и ноћне температуре за мање за око 10 степени Целзијусових у односу на почетне.

Битна је и фаза очвршћавања расада које се одвија од 7 до 10 дана прије пресађивања у пластеник. У овој фази се престаје са додатним загријавањем и расад се прилагођава стварним дневним и ноћним температурама.

Пикирање расада почиње када биљка развије два права листа, а пикира се у пластичне чаше пречника 7 цм или 9 цм.  Код овог система расад за пресађивање је спреман за 50 до 55 дана од дана сјетве, а код система без пикирања за 45 до 50 дана. Временски период производње расада, у оба система, зависи од примјењене агротехнике и услова у пластенику. За нешто ранију производњу (половина марта мјесеца) пожељно је пресађивати нешто већи расад ( од 10 до 12 развијених листова), док за уобичајено вријеме пресађивања (од почетка до половине априла) пресађује се расад који има од 8 до 10 развијених листова (правих листова, не рачунајући котиледоне листове).