Сиву трулеж изазива гљива Botrityas fuckeliana, код нас познатија као Botrytis cinerea. Позната је као проузроковач сиве трулежи поврћа, воћа, ратарских култура, али највише цвијећа јер се инфекција јавља преко цвјетова.
У вријеме зимске производње поврћа у пластеницима (а и стакленицима), ствара се кондензација услед високе влажности ваздуха што представља идеалне услове за појаву сиве трулежи која доводи до трулења плодова, нарочито краставаца.
Гљива се развија на мртвом дијелу биљака као сапрофит. Код цвијећа и поврћа су то најчешће латице цвијета које код поврћа (паприке) остају као крагне на плодовима за вријеме влажног времена, а код краставца на вршним дијеловима.
Први симптоми на плодовима краставца се јављају у виду малог језичка који је некротичан, а око њега се инфекција прстенасто шири у пречнику 3-8 mm, мада се симптоми трулежи уочавају тек у завршном стадијуму развића плода.
Код нас се често у пластеницима заједно гаји цвијеће и поврће па отуд обично и већа могућност заразе јер је у овом случају цвијеће извор заразе.
Botrytis cinerea се јавља на расаду, на приземном дијелу стабла, поготову пред расађивање, изазивајући полијегање или топљење расада, нарочито ако се не расади на вријеме и дође до доњих листова. Онда настаје ткз. прстеновање и сушење расада.
Често влажење (орошавање или залијевање) без могућности провјетравања и брзог сушења доводе до појаве трулежи. Ова појава је у значајној мјери смањена у пластеницима који имају добро провјетравање.
Основне мјере заштите од сиве трулежи су избјегавање повољних услова за развиће проузроковача ове болести, а то се постиже:
– смањеном густином биљака у реду и између редова,
– вођењем на двије гране,
– регулисање влаге и температуре, без примјене орошавања, или ако се орошава омогућити брзо сушење било конструкцијом пластеника са могућношћу провјетравања, било на неки други начин, нарочито током зимског гајења кад је кондензацију немогуће избјећи и
– уклањање обољелих дијелова биљака (плодова и листова) у периоду гајења.
Исхрана калијумом обезбјеђује стабилност биљног ткива и утиче на отпорност биљака према проузроковачима болести, нарочито према Botrytis cinerea. Зато овај микроелеменат заједно са магнезијумом треба користити за фолијарну исхрану, посебно у интензивном порасту паприке.
Насупрот наведеном, азот фаворизује развиће сиве трулежи па би повртари ово требало имати на уму.
За хемијске мјере сузбијања Botrytis cinerea постоје фунгициди различитог механизма дјеловања и ако је неопходно користити и њихову примјену.
С обзиром да овај патоген спада у гљиве високог ризика резистенције, уз примјену набројаних агротехничких мјера, треба увести примјену ботритицида са различитим механизмом дјеловања након 2-3 третирања или користити истовремено комбинацију два хемијска средства са различитим механизмом дјеловања.
Код примјене хемијских средстава у периоду пред бербу плодова, обавезно користити фунгициде са краћом каренцом који су токсиколошки и екотоксиколошки повољнији.
