На подручју Лијевче поља ових дана актуелно је силирање раних хибрида кукуруза (ФАО групе 500-700) и спремање силаже. С обзиром на количину и распоред падавина у претходном периоду кукуруз се налази у доста добром стању тако да можемо очекивати добар принос зрна и силаже.
Силажа је најјефтиније волуминозно енергетско храњиво за преживаре, које се врло једноставно производи и складишти на пољопривредним газдинствима. Ако је правилно спремљена и конзервисана уз употребу одређених инокуланата, кукурузна силажа има врло високу пробављивост, те се на овај начин користи укупна хранљива вриједност биљке. Сматра се да је силажом животињама могуће осигурати око 60% енергетске потребе. Потпуна исхрана постиже се додавањем силираног влажног зрна или силираног прекрупљеног зрна кукуруза, које се заснива на млијечно киселом врењу.
Силирања треба почети у фази воштане зрелости кукуруза када је влажност стабљике са клипом 65-70%, а влажност зрна 35-40%. Квалитет силаже зависи од удјела зрна који се креће од 40-50% и удјела листова 20-30%.
Оптимална висина реза биљке кукуруза за вријеме силирања је око 25 центиметара. Уколико се стабљика одсијече на 40 центиметара принос силажне масе се смањује за око 5 %, а повећава се квалитет масе с повећаним удјелом клипа и зрна. Са прениско одсјеченом стабљиком (15 cm) уносимо у силос и честице земље, што може узроковати кварење силаже, али се добије више масе по јединици производње.
Осим самог реза за квалитет силаже важно је и да силокомбајн буде добро опремљен процесором за резање, гњечење и отварање сваког зрна (corn-cracker). Таква силажна маса боље се конзервише и животиње је боље варе.
Свјежа силирана маса се збија, да би се створили анаеробни услови за рад бактерија у млијечно-киселом врењу.
Данас се све чешће користе инокуланти који садрже бактерије млијечне киселине и др. додатке. Силажа спремљена без инокуланата користи се након завршетка врења (42-45 дана), а силажа спремљена са инокулантима брже завршава врење и може се прије користити (10-15 дана).
Најбоље су силаже са 30-40% сухе материје које су добро угажене. У анаеробним условима бактерије млијечно-киселог врења у кратком року доводе конзервисану масу у оптималну pH вриједност од 4,4-4,6. Лошим спремањем силаже уз присуство зрака губе се угљени хидрати, а повећава се постотак сирових влакана. У таквим условима долази до наглог развоја бактерија и плијесни, повећава се постотак амонијака и отровних микотоксина, те се смањује енергетска вриједност овакве силаже.
По завршетку ферментације, прије исхране стоке треба одредити квалитет силаже:
- Боја силаже – добра силажа има свјетложуту до жуто-зелену боју
- Мирис силаже – добра силажа има свјеж до угодан киселкаст мирис
- Удио зрна – добра силажа мора имати удио зрна преко 40 %.
