Савјети за успјешну производњу поврћа

У производњи поврћа, требало би више придавати пажње превентивним мјерама. Мјере заштите могу бити превентивне (профилактичке), којима се спријечава појава болести, и куративне (терапијске), којима се биљке лијече након појаве болести. У принципу увијек је боље болест спријечити, него лијечити, што се у пракси често заборавља, те због тога савјетујемо спровођење превентивних мјере. Гајење поврћа на отвореном, а посебно у заштићеном простору незамисливо је без примјене фитосанитарних мјера, и одржавања ригорозне хигијене ради успјешног сузбијања проузроковача болести, штеточина и корова. Здравствено стање биљака у великој мјери зависи од мјера хигијене поља спроведених у претходној години, што индиректно смањује употребу хемијских препарата-пестицида, што је опет  од виталног значаја јер се поврће у исхрани користи у свјежем стању и зато мора бити здравствено безбједно.

У том погледу велики значај има сакупљање и уништавање биљних остатака. У зараженим биљним остацима одржава се и преноси велики број патогена, првенствено трулежи коријена, приземног дијела стабла и увенућа биљака. Заражене биљке треба одмах одстранити из производње. На крају производног циклуса, након бербе, неопходно је све заражене, као и незаражене биљне остатке уклонити и уништити. Ова мјера је нарочито пожељна у заштићеним просторима, у којима због одсуства дјеловања атмосферских утицаја разлагање биљних остатака тече веома споро. Сем описане мјере, у заштићеним просторима, потребно је извршити дезинфекцију земљишта, конструкцијe објекта, алата и прибора, те сандучета и сјемена током производње расада. Најбољи период за дезинфекцију земљишта је јесен, јер тада се сем бактерија, вируса и гљива, налазе и различити стадијуми инсеката који презимљавају у земљишту. Прије почетка производног циклуса обавезно треба извршити сузбијање корова. Једна од важнијих превентивних мјера је хигијена радника (прање руку, одјеће, дезинфекција обуће), и забрана пушења у заштићеном простору.

Плодоред је једна од најзначајнијих агротехничких превентивних мјера заштите поврћа од проузроковача болести, штеточина, па и корова. Представља смјену биљака просторно (пољосмјена) и временски (плодосмјена). Ово није случајна смјена, већ је плански смишљен посао који захтијева добро познавање технике гајења биљака, њихових потреба и обољења. Плодоредом се са једне стране ограничава могућност да се у земљиште на којем се први пут организује гајење поврћа брзо и најчешће трајно унесу штетни микроорганизми и с друге стране доприноси да се у већ зараженом земљишту популација паразита и штеточина одржава испод прага штетности. Примјена плодореда је оправдана само у циљу борбе против патогена који се одржавају у земљишту, а то су проузроковачи трулежи коријена, приземног дијела стабла и увенућа биљака, као и неке гљиве проузроковачи антракнозе, неки вируси и бактерије. У плодореду је важно да се у производњу уведу повртарске и друге биљке које нису осјетљиве према истим патогенима, а њихово смјењивање такво да у међувремену заједнички земљишни микроорганизми изгубе своју животну способност. У већини случајева исту или сличну биљну врсту треба на исто мјесто вратити тек након 4-5 година. Треба поштовати принцип да се не смију гајити врсте из исте ботаничке фамилије једна за другом, јер су осјетљиве на исте патогене. То у пракси значи да на једној површини не треба гајити парадајз, паприку, плави патлиџан, кромпир или дуван више година.

При избору парцеле предност треба дати осунчаним парцелама на благим косинама, те избјегавати сјеновита мјеста или испод шума, јер је тешко организовати процес заштите биљака. На парцелама у рјечним долинама у којима се дуже задржава јутарња роса избјегавати садњу биљака осјетљивих на пламењачу. И правац постављања редова приликом садње је значајан фактор. Редове треба постављати у правцу честих вјетрова, јер се тако обезбјеђује добро провјетравање биљака при чему нема задржавања високе влажности у њиховој близини, неопходног услова за развој многих болести. Између редова и биљака у реду оставити потребно растојање, тј. не садити прегусто с циљем добијања већег броја биљака и већег приноса.

Веома битни фактори који се убрајају у превентивне мјере гајења поврћа су ђубрење, наводњавање, као и систем гајења биљака.

 

Оставите одговор