Садњa и заштита црвеног лука у пластенику

Прије почетка саме основне обраде на површинама гдје нису били пластеници пожељно је извршити ђубрење стајњаком у количини од 30 до 40 тона по хектару или минералним ђубривима формулације 1:1:1 или 1:2:3 у количини од 600 до 800 килограма по хектару, што су уобичајне количине примјене. Количине примјене ђубрива најбоље је прилагодити претходно урађеној анализи земљишта. Основна обрада се састоји из заоравања органског или минералног ђубрива. Додатна обрада врши се одмах послије основне тањирањем или фрезањем. Додатна обраде се врши док не постигнемо мрвичасто – грашкасту структуру земљишта величине земљишних фракција од 0,5 мм до 5 мм.

Садња луковице или арпаџика почиње почеком октобра и може трајати до краја новембра у зависности да ли желимо рану производњу лука или средње рану. Лук се може садити на пар начина:

Први начин: садња у гредице/траке са међуредним растојањем од 10 до 12 cm и редним растојањем од око 5 cm. На овај начин утрошак луковице по метру квадратном износи од 3 до 4 килограма, а док је утрошак арпаџика око 0,5 килограма.

Други начин: садња у гредице/траке са међуредним растојањем од 10 до 12 cm и без редног растојања. Код овог начина утрошак луковице по метру квадратном износи од 6 до 7 килограма, док је утрошак арпаџика око један килограм. Ово је уједно и најзаступљенији начин садње.

Трећи начин: садња без растојања како редног тако и међуредног. У овом систему садње утрошак луковице по метру квадратном износи од 18 до 20 килограма за горе наведену калибрацију. На овај начин се не препоручује садња арпаџика, првенствено због његове ситне калибрације тако да би склоп био прегуст и долазило би до потпаљивања чиме би се принос знатно смањио. Све наведене количине зависе од калибрације садног материјала, тако да примјењене количине могу бити веће или мање од наведених износа.

Исто тако, садња лука у пластенику се може вршити из сјемена сијачицом за ситно сјеме. Међуредни размак остаје исти око 10 центиметара, а редни од 3 до 4 cm. Густину склопа треба прилагодити типу пластеника и проценту клијања сјемена. Послије садње врши се наводњавање и заштита земљишним хербицидом који сузбија једногодишње усколисне и широколисне корове. Наводњавање је увијек боље урадити прије заштите из разлога што послије наводњавања долази до разградње крупнијих фракција земљишта и ствара се боља пријањајућа подлога за хербицид који дјелује на бази филца и сузбија корове у фази клијања и ницања.

 

Послије садње лука из сјемена врши се третирање земљишта хербицидом на бази пендиметалин-а који сузбија једногодишње усколисне и широколисне корове у фази клијања и ницања.

 

Заштита лука у фази до три листа 

  • Племењача лука и лисна пјегавост лука фунгициди на бази: боксалид-а, пираклостробин-а, хлороталонил-а и др.
  • Лукова мува инсектициди на бази: диметоат-а, бифентрин-а и др.

Заштита лука се врши у фази од два до три развијена листа горе наведеним фунгицидима и инсектицидима. Ова, прва заштита, је веома битна да би добили незаражену биљку која може дати максималан потенцијал родности. Код производње младог лука најбитније је да имамо незаражен лист, који је зелене боје, чврст и без трагова племењаче и пјегавости. Исто тако, ако је биљка заражена њен коначни принос је мањи па самим тим и цијена коштање је већа, а наша добит мања. Зато је превентивна заштита и константно праћење увијек најбољи начин сузбијања заразе. Исто тако, обавезно је и свакодневно провјетравање пластеника којим се смањује влажност и температура у пластенику. Повишена релативна влажност ваздуха и повишена температура су идеални услови за развој патогена и болести. Требамо узети у обзир температуре у самом пластенику, а не вањске температуре и на основу тога одредити моменат примјене заштите. Почетак животног циклуса патогена знатно прије почиње у заштићеном простору него на отвореном, а разлог томе је управо температура које је увијек виша у односу на вањску температуру. У зависности од времена садње, ницање лука би требало бити прије зимских температура као и сама заштита. Не препоручује се вршење заштите на ниским температурама (температуре мање од 10 степени Целзијусових).

Заштита лука у фази од три до шест листова

  • Племењача лука и лисна пјегавост лука фунгициди на бази: боксалид-а, пираклостробин-а, манкозеб-а, металаксил-а, дифеноконазол-а и др.
  • Лукова мува инсектициди на бази: ацетамиприд-а, диметоат-а, тиаметоксам-а, делтаметрин-а и др.
  • Усколисни и широколисни корови хербициди на бази: клопиралид-а, клетодим-а, оксифлуорфен-а, флуроксипир – мептил-а и др.

У зависности од произвођача наведене активне материја могу се корисити као појединачне или у комбинацији. Наведена заштита лука се примјењује у заштићеном простору, а и на отвореном пољу. Битно је да се заштита лука ради по фазама развоја како не би имали заражену биљку. Исто тако, концентрације и количине заштитних средстава се прилагођавају фази развоја биљке и препорукама произвођача.

 

 

 

Оставите одговор