Одређивање редова и размака између садница и размјеравање површина и маркирање мјеста за садњу малина су изузетно важни.
Малина се сади зрелим изданцима у току зимског мировања, у нашим крајевима то се ради у мјесецу новембру, а попуна засада може да се обави зеленим изданцима у другој половини маја. Чим са садница малине отпадне лишће у јесен може се обавити садња. Јесења садња даје најбоље резултате, јер посађене саднице обично не оскудјевају у влази, а корјен се развија у току топлих зимских дана. Kасна прољећна садња малине је најлошија, пошто се саднице дугим стајањем у трапу дјелимично исуше, а крупни пупољци на корјеновима лако ломе, па из њих не могу да се образују млади изданци. Садња малине у току јесени и зиме је по правилу успјешнија од садње у пролеће.
Добри зрели изданци малине за садњу морају да припадају одабраној сорти, да буду сигурно здрави и да су нормално развијени:
- дуги око 50 cm, са више очуваних пупољака;
- умjерене бујности (7-9 mm) са најмање 5 до 6 јачих жила дугих 12 до 15 cm које су обрасле са доста ситних жила.
Малину треба садити на гредицама, димензија приближно 25 cm висине и 60 cm ширине . Удаљеност између редова требала би износити 2,2-2,5 m за малину, док је размак између садница од 30 cm до 50 cm . Овакав размак ће обезбиједити минималан простор потребан за обављање неопходних агротехничких радњи (фертилизација, прскање, брање), а истовремено ће максимизирати продукцију.
Само правилно размјеравање парцеле за садњу малине мора да претходи обиљежавању мјеста за садњу њених садница. Овај посао може се обавити на више начина.
На већим површинама, ради сигурности, тај посао требало би повјерити геометру да помоћу специјалних инструмената, или помоћу призме размери циљани простор, уради парцелацију терена и утврди адекватна мјеста за први ред воћака према плану садње, односно обиљежи простор за путну мрежу као и мјеста за саднице на цијелој површини.
Уколико се садња врши на мањим површинама, само размјеравање може се обавити на више начина: помоћу крста за визирање, пантљиком или канапом са обиљеженим мјестима. Визир мотке користи се помоћу оквира који се за ту сврху посебно направи од летви сличног облика, у зависности какав ће бити распоред садница- квадрат, троугао или правоугаоник. На угловима пресјека двије стране остављају се десетак центиметара дуже летве. При размjеравању два или више радника рукују оквиром и на угловима забадају кочиће ради обиљежавања мјеста за садњу. Пази се да при размјеравању будуће саднице не дођу уз саму ограду. Ово одстојање препоручује се да буде 3 m од ограде до првог реда воћака, а не би требало да буде мање од половину међуредног растојања. То растојање може се и повећати, складно потребама габарита машина за пролаз и радне захвате.
Размјеравање парцеле врши се након утврђивања правца редова и постављене основе за размјеравање, коју чине два правца: први је правац редова (који по могућству требало би да је север-југ), а други је нормално постављен на први правац. Први правац одређујемо бусолом, након обиљежавања кочићима.
Други правац одређује се тако што заклапа угао од 90 степени у односу на први правац. Маркирање , тј обиљежавање мјеста за садњу садница на већим површинама врши се малим кочићима, траком или жицом са обиљеженим мјестима масном бојом, летвицама или сличним материјалом који траје само до краја садње засада. Не мора се обезбјеђивати материјал за обиљежавање на цијелој површини, већ се може користити исти више пута, зависно од тога како је организована сама садња.
