Путеви развоја сеоског туризма у општини Рогатица

Примарни мотиви, због којих туристи долазе на село, су природа и културно наслијеђе, као и гастрономија, активности, специјални интереси (брање љековитог биља, шетња кроз природу, ходање и планинарење кроз различите природне терене брдских и планинских подручија, винске туре, едукације).

За сеоски туризам се често везују термини агротуризам и екотуризам. Агротуризам подразумјева боравак на селу уз активно учешће у свим пољопривредним радовима или ради едукације. Екотуризам представља боравак у ненарушеној и очуваној природи. Екотуризам биљежи већи годишњи раст од свих других видова туризма (30% годишње).

Сеоски туризам биљежи константан раст у свијету. Томе су свакако допринијели неки савремени глобални трендови као што су: заштита природе, боравак у природи, очување и поновно оживљавање локалних традиција, обичаја, културно-историјских споменика, а све то на темељима одрживог развоја. Сеоски туризам успjешно инкорпорира све ове елементе у своју понуду, па зато и не чуди што све више туриста путује у руралне предјеле.

Сеоске средине обилују значајним природним и културним развојним ресурсима, али и поред тога, села прилично заостају у развоју у односу на урбана подручја. Ту су и миграције село-град, које су често једносмjерне. Исељавају се све структуре становништва, а нарочито млади, који не виде своју перспективу на селу.

Међутим, сеоски туризам заиста може промјенити социо-економску слику неког руралног подручја, а позитивни ефекти су вишеструки:

– развојем сеоског туризма подстиче се развој пољопривреде, као примарне дјелатности на селу;

– сеоски туризам креира нова радна мјеста, али и чува постојећа (у пољопривреди);

– туризмом се могу пласирати производи домаће радиности, што подразумјева развој занатства;

– развој туризма на селу ствара нове пословне прилике и представља нову шансу за младе, чиме би се смањио негативан тренд исељавања у град;

– развој сеоског туризма претпоставља очување природне средине (екотуризам), али и локалне културе, традиције и обичаја (етнотуризам);

– развој туризма би селу донио веће шансе за изградњу бољих путева и побољшање инфраструктуре.

Позитиван примјер овог облика туризма је комплекс “Сеоски туризам Зиличина”. Ово породично газдинство, као радно способне, поред главе породице Слободана, сачињавају још његова супруга, мајка, сестра и зет.

Почетком јула 2015. уз помоћ ресорног министарства у Влади Републике Српске и подршку Општинске управе у Рогатици, отворили су скроман туристичко-угоститељски комплекс на лијевој обали Ракитнице са називом „Сеоски туризам Зиличина“.

Све ово је оставарено у оквиру реализације пројекта „Развој сеоског туризма на подручју општине Рогатица“, који је званично почео 2013. године.

 

Циљ је био да се намјерним или случајним гостима понуди одмор на селу уз здраву домаћу храну, преноћиште у домаћем сеоском амбијенту и одмор и забаву  играјући мали фудбал, одбојку на пијеску, јахање коња, купање у импровизованом купалишту у водама бистре и брзе Ракитнице, шетњу околним крајолицима, лов и риболов.  А туристи, ако желе, могу да се окушају у раду у врту, кошењу траве и сакупљању сијена.

Иако на подручју општине Рогатица има 116 сеоских насеља, сеоском туризму све до посљедњих година није се придавала већа пажња. Општина Рогатица има рјешену инфраструктуру до села, тако да постоји огроман потенцијал за развој сеоског туризма.

Оно на чему се мора више радити, јесте едукација сеоских домаћинстава за бављење сеоским туризмом, обезбјеђење адекватне здравствене заштите и поправљање еколошких прилика до и у подручјима гдје намјеравамо развијати ову врсту туризма.

Уз то, треба оснажити сарадњу на релацији понуда – потражња пољопривредних и других производа које село нуди, али и наћи начин да се кроз сеоски туризам више афирмишу природне љепоте, богатство флоре и фауне, културно-историјско насљеђе и традиционално гостопримство људи овог краја. Ту је прије свега мислимо на љепоте кањона Ракитнице и Праче и посебно подручје Борика са надалеко познатом боричком јагњетином, кромпиром и кајмаком.