Захваљујући географском положају и климатским условима, подручје Рогатице је једно од најпогоднијих за узгој кромпира у Босни и Херцеговини. Овај крај је претежно средњепланински. Од читаве површине рогатичке општине, која се простире на 66.437 hа, 20% земљишта је на висини од 500 метара, док је 80% планинско земљиште са висином између 800 и 1900m, те као такво представља главну базу за производњу сјеменског и меркантилног кромпира.
Према подацима из Одјељења за привреду у Општини Рогатица током овогодишње прољетне сјетве кромпиром је засијано око 260 хектара, од чега се на 45 хектара налази сјеменски кромпир. Највеће засађене површине су на Боричком платоу, али не заостају много ни Стјенице, Гучево, Сјемећ и остала подручја.
У организованој производњи д.о.о. “Агрос“ је засадио површине од 30 хектара, од чега су 22 хектара под сјеменским кромпиром, док је “Агромонт“ засадио 25 хектара, од чега је 7 хектара сјеменски, а остатак је под меркантилним кромпиром, најтраженијих сорти на тржишту Agria, Desire i Kenebbec. Према ријечима власника, тренутно стање на њивама је задовољавајуће, али уколико се настави период екстремно високих температура, произвођачи би се могли наћи у проблему. У таквим условима долази до инактивације и денатурације појединих биљних ензима важних за преживљавање, те се на овај начин успорава раст и развој биљке.
Продично газдинство “Агро- Плод“ извршило је садњу кромпира на површини од 20 хектара, док је Удружење пољопривредних произвођача “Solanum produkt“ на површини од 15 хектара.
Остатак површина под кромпиром засађено је од стране 80 мањих пољопривредних и породичних газдинстава, а готово свако домаћинство производи кромпир за властите потребе.
Из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди ПЈ Соколац, наводе да је садашње стање усјева обећава добар род кромпира. Према најавама метеоролошког Завода, пред нама је пар кишних дана, који ће веома погодовати производњи, и опоравити усјеве од високих температура. Kада су у питању напади штеточина, на доста усјева забиљежене су веће појаве најзначајније штеточине кромпира, Leptinotarsa decemlineata, у народу позната као кромпирова златица. Ова штеточина је у стању потпуно уништити усјев. Штету узрокују ларве и одрасли облици које се хране лисном масом, изгризају лишће у потпуности до петељке. Захваљујући брзој интервенцији произвођача и струке, те правовременом и адекватном заштитом, нису забиљежене значајније штете које би угрозиле овогодишњи принос и квалитет. Због климатских услова, значајнија појава пламењаче није забиљежена, те се произвођачи надају да ће тако и остати.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске кроз Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, подржава сјетву кромпира и осталих култура код регистрованих пољопривредних газдинстава и осталих произвођача са регресираним дизел горивом у количини од 100 литара на хектар засијане површине, као и кроз друге премије за производњу и дистрибуцију меркантилног и сјеменског кромпира.
Поред финансијске подршке, подручна Савјетодавна служба Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде редовно обилази пољопривредне произвођаче и усјеве, те према њиховим потребама и проблемима са којима се сусрећу, организује стручне практичне обуке, као и многобројна предавања и дискусије на актуелне теме у савременој производњи кромпира, у циљу побољшања производње, и презентације рјешења која ће олакшати исту.
За наредни период планирано је постављање неколико микроогледа са системима за наводњавање, као и укључивања паметне технологије у производњи кромпира, у циљу рјешавања проблема климатским промјена, који представљају водеће проблеме у пољопривредној производњи.
