Успјешна  производња говеђег меса  на фармама зависи у великој мјери од  генетског  потенцијала и концепта  технологије това. Генетски потенцијал, за интензивну производњу, су  товне расе говеда и њихови мелези  и  мелези ( дворасних и трорасних) млијечних  и товних  раса. Товна раса говеда одликује се високим дневним прирастим, одличном конверзијом хране, високим рандманом и јако квалитетним месом. Племените расе говеда, товног типа, гаје се, у чистој раси, ради производње подмлатка за  ремонт стада, док код укрштања товних раса, са млијечним расама, добијамо  подмладак са израженим,  хибридним, вигором. Овим начином формира се савремени систем производње меса базиран на млијечном и товном говедарству који је, у биолошком  смислу, веома добар. Мелези добијени укрштањем  товних и млијечних  раса не могу се користити за замјену  крава млијечних раса него се користе за замјену  крава, дворасне генетске основе, које се користе, за производњу телади, за тов.

Добијени, дворасни, мелези  могу се укрштати са трећом, терминалном,  товном расом  како би се добили трорасни мелези за тов и клање. У Великој Бртанији, најчешћа комбинација мелеза, за тов, је између товне расе Херефорд и Фризијске млијечне расе, док  је на  другом  мјесту,  товна раса Абердин ангус. Да би постигли већу  количину  мускулатуре уведена је и трећа раса, Белгијско плаво говедо, које је карактеристично по наглашеној мускулатури  задње четврти. Држање стада крава за производњу телади за тов и клање може да буде  на фармама које се налазе на различитим надморским висинама.  Висоравни  и брдски дијелови богати су у погледу кабасте зелене масе која је погодна за тов, до одређене старости  и масе телета, а затим се  продају као товни материјал,  за фарме које се налазе у равничарским крајевима  богатим  концентрованим  хранивима  на којима се завршава тов грла.  Данас  у  технологији производње говеђег меса  значајно мјесто заузима систем   крава – теле. Овим системом обухваћено је више од 36 %  крава у Европској унији. Код  овог начина производње говеђег меса важно је стално примјењивати укрштање раса. Одгојене краве, мелези,  дају већу количину млијека од товних раса, што је јако повољно за одгој телади. Добрим кравама, мелезима, крајем друге недеље, послије телења, може се додати још једно, туђе, теле на одгој. Телење крава товних раса, у овом систему, је сезонско, у јесен или у прољеће. Телење у јесен има предност  јер  подмладак постиже већу тјелесну масу  до  продаје, односно, до старости од 10 мјесеци, а самим тим и већи бруто  приход. Рођена телад у прољеће, са мајкама, на почетку лактације одлазе на пашњаке  и, уз сисање, почињу да пасу. Телад се одбијају када је завршена сезона паше и одмах продају  за даљи тов.

Телад млијечних раса која се неће остављати за ремонт стада, рано се залучују  и хране  замјеном за млијеко. У петој недељи живота може се почети тов који се разликује по учешћу кабастих хранива и житарица  у исхрани. Тов телади  обавља се на пашњацима при чему тов траје дуже јер су дневни прирасти мали. Говеда, овим начином това, кољу се у старости од двије године и више, са већом кланичном масом, тј. нето масом.

Рандман и састав трупа, односно, полутки закланих и утовљених  грла, представља значајну особину, за вредновање коначног производа това.

Teжина говеђих трупова, односно полутки, креће се од 45 до 60 %  живе мјере животиње, пред клање.  Рандман  полутки највећи је код утовњених бикова и креће се око 60 %, док је код старијих крава  око 45 %. У трупу говеда има око 75 %  скелетних мишића, заједно са тетивама,  од 7 до 16 % масти, од 14 до 18 %  костију.

Свјеже говеђе месо садржи око 75 % воде, протеина  21,5 %,  масти 2 до 8 %, минералних материја 0,8 до 1,8 %, угљених  хидрата (гликогена) 0,5 %.

Товна раса Шароле постиже дневни прираст око 1,08 кг и рандман 62,5 % (месо 75,6 %; кости 15,9 %; масно ткиво 7,7 %).

Слика 2. Стадо Херефорд расе

Слика1. Стадо Лимузин расе

Херефорд  постиже дневни прираст од 1,039 кг  и  рандман 58,9 % (месо 72,6 %; кости 16 %    масно ткиво 9,5 %).

Лимузин постиже дневни прираст од  1,006 кг и рандман 59,3 % (месо 75,8 %; кости  16,6%; масно ткиво 6,8 %).

Сименталска раса, која спада у расу комбинованих производних особина, има дневни прирасти око 930 грама и рандман од 60,9  (месо 75,5 %; кости 18,1 %; масно  ткиво 5,4 %).

 

 

У односу на Сименталца дневни прираст Шароле мелеза износи 116%, мелеза Херефорда 112%, мелеза Лимузин 108 %.