У овом периоду морају се обавити припреме воћњака за зимско мировање, односно послије бербе плодова засаде је потребно очистити од поломљених, оштећених , болесних и сувих грана, мумифицираних плодова и опалог лишћа. На овај начин умањићемо појаву болести и штеточина, јер патогени организми највише презимљавају на оваквим гранама, мумифицираним плодовима и опалом лишћу.
Послије опадања лишћа или почетком зимског мировања, а најчешће током новембра и децембра потребно је применити органска и минерална ђубрива у зависности од резултата агрохемијске анализе земљишта. Осим тога минерална ђубрива приликом обраде земљишта обавезно унијети у земљиште. Минерална ђубрива треба растурити по воћњаку прије орања, потом органска, па тек онда онда слиједи орање или култивисање земљишта ротационим дрљачама, тањирачама или ротофрезама.
Након наведених активности потребно је обавити прскање. Јесење прскање воћака је обавезна мјера заштите и оно служи ради смањивања инфекционог потенцијала у наредној вегетацији. Изводи се препаратима на бази бакра. Плаво прскање је веома корисна мјера заштите воћака јер се њиме сузбијају многе болести, а неке се једино тим третирањем могу успијешно контролисати уколико се појаве.
Погодно време за прскање воћњака је када са стабла воћке отпадне 60-70 одсто лишћа. Ови третмани, смањују инфективни потенцијал, разних патогена који презимљавају у засадима. Овo прскање има двије намјене. Прва је општа дезинфекција стабла од патогена који се налазе на њему, а друга је спречавање инфекције многобројних проузроковачи биљних болести попут монилиозе коштичавих воћних врста, бактериозна пламењача јабучастог воћа, шупљикавост лишћа и краставост плодова коштичавог воћа, коврџавост лишћа брескве, рогач шљиве. Наведени проузроковачи биљних болести током зиме презимљавају на обољелим биљним органима.
Једна од мјера која се показала као добра и која може помоћи да се последице температурних колебања током зимског мировања ублаже, је кречење воћних стабала. Веома је битно окречити на вријеме, најбоље је урадити током новембра или децембра јер пуцање коре на деблу је најчешће крајем јануара и током фебруара.
То је мјера која може помоћи у смањењу оштећења и одумирања дијелова дебла у засадима у условима када су зиме благе. Ову мјеру код нас пољопривредници примјењују током прољећа што је грешка јер она првенствено служи за заштиту од ниских температура током зиме и примјењује се на почетку зимског мировања, али може се поновити и током јануара. Основни рецепт за прављење смјесе за кречење је:
- 5 kg негашеног креча,
- 500 gr соли,
- 250 сумпора,
- 25 литара воде
Бијела боја одбија сунчеве зраке, отежава загријвање дебла и тако успорава кретање сокова. Зато је важно да кречна мјешавина буде што бјеља и да се задржи што дуже.
