Производња квалитетне кабасте сточне хране важна је за успјешну сточарску производњу. Произвођачи у говедарству са подручја општине Мркоњић Град задње три године су се одлучили за засијавање парцела травно-дјетeлинским смјесама. Прије засијавања, урађена је анализа земљишта да би се правилно одредила смјеса трава и легуминоза, такође се водило рачуна о климатским условима који владају у брдско-планинским подручјима.
У травно-дјетeлинској смјеси од трава је заступљен италијански и енглески љуљ, јежевица, а од легуминоза смиљкита и луцерка укупног процента од 10 одсто. Комбинацијом трава и легуминоза повећавају се приноси зелене масе која је богатија у садржају протеина и минералних материја, а и тло се обогаћује азотом. За добијање што квалитетније зелене масе, траве које брже расту, и старе требају да буду у фази влатања, а легуминозе у фази раног цвaтања.
Покошена зелена маса у јутарњим часовима оставља се да провене, односно да се садржај влаге сведе на 40-50%, а затим се креће са припремом сјенаже. Током косидбе води се рачуна да висина косидбе буде изнад тла око 5 цм како би се обезбиједила што бржа регенерација зелене масе која траје до мјесец и по за наредни откос. Када су повољни временски услови, са засијаних парцела се могу добити и до четири откоса у периоду вегетације.
Провенула зелена маса треба да се исјече на дужину од 6 центиметара роло пресом, а затим се пресују у роло бале тежине око 600 кг. Са покошене парцеле oд 0,7 ха добило се девет роло бала, односно 5,4 тоне сјенаже.
Роло бале се умотавају фолијом и херметички се затварају да би се створили анаеробни услови за ферментацију биљне масе. Фолије за замотавање требају да буду једнаке дебљине у свим дијеловима како би могла налијегати правилно на предходни слој и тиме бити минимално пропусна за кисеоник. Истраживање „Утицај боје пластичне фолије на хранљивост сјенаже ( Мöller i sur.,1999) је установило да тамне боје фолије (тамнозелена и црна фолија) повећавају површинску температуру сјенаже, а и тиме пропусност фолије за кисеоник 30 одсто, чиме се смањује хранљива вриједност сјенаже у поређењу са свијетлим бојама фолије (бијела и свијетозелена). Такође, је установио да тамније боје фолије могу утицати позитивно на ферметацију и спријечавања смрзавања сјенаже у хладнијим подручјима.
Конзервирањем зелене масе на овај начин добија се храниво које је богато хранљивим материјама од сијена и силаже, губици органске материје се своде на 5 одсто, деградација биљака је мања, висок ниво каротина 70-80 одсто. Добро припремљена сјенажа треба да има свјетлозелену или свјетосиву боју са 25 одсто сирове целулозе. Сјенажа представља квалитетно храниво за преживаре јер има већи садржај суве материје, већу сварљивост протеина, већу биолошку вриједност и мањи утрошак за килограм производа. Дневна количина сјенаже у исхрани говеда се креће 10 до 20 кг зависно од нивоа производње.
