Препоруке за заштиту и ђубрење пресађених култура у пластеницима

Пресађивање краставца у пластенике у завршној је фази, док се почетак пресађивања паприке и парадајза очекује послије прве декaде априла мјесеца. У зависности од типа и начина производње ове културе у појединим пластеницима су већ пресађене, посебно код произвођача који имају савремене пластенике.
Прије пресађивања расада у пластеник пожељно је да се изврши основна заштита на бази бакра. Ради спречавања полијегања расада гајених култура треба извршити залијевање расада фунгицидима на бази: пропамокарб хидрохлорид или пропамокарб фосетил. Количине и концентрације фунгицида зависе од: фазе развоја расада, величине чаша у којима је расад, као и старости расада.

Након пресађивања биљних култура у пластенике врши се прво наводњавање, а са првим или другим наводњавањем пожељно је да се изврши прихрана НПК ђубривима са наглашеним садржајем фосфора, нпп. формулације 1:3:1 или 1:4:1.

За смањење стресних ситуација користе се препарати као што су: амино-киселине, фитохормони, морске алге и др. Примјена ових препарата може бити преко листа (фолијарно) или приликом наводњавања (фертиригација).

Сви ови препарати помажу биљци да лакше поднесе стресне услове који настају током вегетације. Стресни услови за биљке могу бити: повишена или смањена температура вазуха, повишена или смањена влажност ваздуха, вишак или недостатак воде, смањена количина свјетлости и др. Стимулисање раста и развијања коријена је јако битно у првим фазама развоја биљке након пресађивања, зато што ако имамо јак и развијен коријен можемо и очекивати добар раст биљке, цвјетање и заметање плодова.

Поред свега наведеног обавезно је свакодневно провјетравање пластеника. У условима просјечних дневних температура (за сваки мјесец) провјетравање се обавља од касних јутарњих часова до раних поподневних, а у случајевима када је температура знатно мања од пресјечних, провјетравање се изводи једном дневно у интервалу који је прилагођен вањској температури (пола сата, сат, сат и по и сл.).