У овом периоду године воћари би требали да обиђу своје воћњаке, прегледају стабла и утврде да ли је присутна ретровегетација воћа, јер је ова појава запажена на више локалитета Републике Српске.
Хладно вријеме и ниске температуре у октобру, пропусти у третманима заштите, неадекватан избор и вријеме примјене фунгицида утицали су на пријевремену дефолијацију свих воћних врста, а сада временски услови доприносе појави ретровегетације.
Топло вријеме, које је наступило током новембра и пуно влаге у земљишту испровоцирало је бубрење лисних пупова, раст нове лисне масе,цвијатњу воћака и појава плодова.
Ретровегетација је вишеструко штетан процес јер стабла воћа се исцрпљују и неприпремљена улази у зимско мировање, када и мањи мраз може узроковати њено смрзавање, стабла воћа губе на кондицији и то се може одразити на почетак кретања вегетације у следећој години, а самим тим дају нижи принос и осјетљивије су на нападе болести и штеточина.

Препорука за воћаре је да обиђу своје засаде и утврде је ли присутна ретровегетација. Преглед је потребан из разлога што зависно од обима појаве ретровегетације зависе и следеће мјере заштите и његе воћњака. Ако је ретровегетација у мањој мјери присутна, препорука је рано у прољеће, прије кретања вегетације, направити интензивнију резидбу, како би се воћка што прије опоравила од стреса и успоставила физиолошку равнотежу између раста и родности. Ако је воћка јако пролистала (већина лисне масе налази се на врховима грана и водопијама) треба ту лисну масу орезати прије зиме, а након тог захвата препоручује се и третирање воћака дозвољеним средствима на бази бакра. Такође, у воћњацима у којима је забиљежена ова појава треба урадити јесење-зимско ђубрење НПK ђубривима с вишом концентрацијом фосфора и калијума, како би воћка при кретању вегетације у прољеће имала довољно храњивих материја за бољи развој.