У овом периоду године, што се тиче радова у винограду, актуелна је зелена резидба винове лозе или пљевидба винограда. Зелена резидба се ради од краја маја до краја јула мјесеца.

Основни циљ зелене резидбе винограда је одстранити све оно што нам троши храњива и енергију за свој раст и развој, а неће нам требати за даље формирање чокота или урод грожђа. Циљ зелене резидбе винограда у години код подизања винограда је што боље и јаче укорјењивање те добијање два јака пупа при основи чокота на које ћемо резати наредног прољећа. Задатак у другој години формирање је јаког и стабилног стабла, дебла будућег чокота. Главни задатак у трећој години формирање је јаког дебла, стабла, и основних кракова будућег чокота, као и осигурати одређену количину здравог грожђа.

Резидба родног винограда је обавезна мјера, поред зимске резидбе, са којом регулишемо принос грожђа у текућој години, имамо и љетну резидбу винове лозе, као корекција зимске резидбе на зрело.

Постоји више мјера зелене резидбе, прва коју треба споменути је пљевидба ластара, она подразумијева одстрањивање свих ластара јер непотребно троше храњиве материје и воду, у овом периоду спроводи се и проплитање кроз жицу код шпалирског начина узгоја. Сљедећа мјера је прикраћивање родних ластара на неких 20-30 центиметара од висине горње жице. Ту треба водити рачуна о томе да то прикраћивање не радимо превише рано, а ни превише касно јер, ако то обављамо прерано, доћи ће до интензивног пораста заперака, а са друге стране, ако обавимо превише касно, нећемо имати заперака, а познато је да младо лишће заперака има добру фотосинтетску активност,

Сљедећа мјера је одстрањивање заперака и закидање заперака. Заперци се закидају  у зони грожђа, јер је неопходно да простор у зони грожђа буде чист, да буде добра провјетреност, да не буде могућност појаве разних обољења. Правило је да се заперци закидају кад дођу у фазу 5-7 листова и закидају се на 2-4 листа.

Затим се ради дефолијација или уклањање лишћа. Слично као и код заперака, зона грожђа мора бити чиста, мора бити добра провјетреност и осунчаност, с тиме да треба пазити на јужну или западну страну, које су под директним утјецајем сунца, да се не оголи превише, како не би сунце спржило грожђе.

Што се тиче наредне мјере, то је прорјеђивање грожђа, прије свега оног које је заостало у порасту те оно које је механички оштећено. На тај начин утичемо да преостало грожђе има бољи облик и квалитет.

Оставите одговор