Пламењача – најраширенија болест кромпира

Основни проузроковачи инфективних болести биљака су гљиве. Њихова главна карактеристика јесте да се брзо развијају у биљном организму, најчешће проузрокујући промјене праћене некрозом, односно одумирањем ткива, те да се брзо размножавају и шире у повољним условима.

Најраспрострањенија и економски најопаснија болест кромпира на свијету јесте пламењача ( проузроковач Phytophtora infestans ). Када се створе погодни услови за њен развој, као што су постојање извора заразе, температура ваздуха око 20 степени Целзијуса, повишена влажност ваздуха, те повећане падавине, може потпуно да уништи усјев кромпира. Највеће штете су углавном у бујним кромпириштима, слабо провјетреним , поред шума, већег дрвећа, у долинама ријека и потока, гдје су погодни предуслови за стварање одговарајуће микроклиме за бржи развој и напад пламењаче.

Болест се испољава на свим органима биљке осим на корјену. Први напад пламењаче може бити 3-4 седмице послије ницања кромпира, када су уочљиви први симптоми у облику тамнозелених пјега, а на наличју листа може се запазити бјеличасто-сиви ореол који јасно указује на ову болест. Инфицирани дио биљке постепено мијења боју, суши се и одумире.

За вријеме интензивног напада пламењаче у усјеву кромпира се осјећа веома непријатан мирис плијесни. Инфицирана надземна маса се при оптималним условима за развој патогена, суши и изгледа као да је спаљена, одакле и потиче назив пламењача. Болест може да се прошири и да захвати кртоле, на којима се у почетку јављају тамне, неправилне пјеге а касније захватају већу површину кртоле и попримају црвенкасто-мрку боју, те као такве, представљају погодно ткиво за развој других секундарних паразита и сапрофита.

Уколико нисмо сигурни да ли се ради о болести или о физиолошкој појави тзв. жућења и одумирања доњег лишћа током интензивног пораста кромпира, можемо приступити једноставном тесту у кућним условима. Откинути лишће на којима је запажена промјена, ставити на тацну са водом, а затим поклопити чашом. Уколико је у питању  пламењача, наредног дана, при собној температури ће тамне пјеге бити оивичене бјеличасто-сивим ореолом од мицелија, те је неопходно брзо реаговати у циљу спречавања ширења болести.

Успјешно спречавање настанка и ширења пламењаче огледа се првенствено у превентивним мјерама, од којих касније зависи и ефикасност употребе хемијских средстава. Главне мјере у борби против ове болести јесу селекционисање и избор сорти са што већим степеном отпорности, употреба здравог сјеменског материјала, правовремена превентивна хемијска заштита усјева, те неизоставна квалитетна контрола производње кромпира.

Заштита кромпира од болести пламењаче може се проводити примјеном превентивних фунгицида чија је улога заштита лисне површине како до инфекције не би дошло.Активна материја ових фунгицида осигурава да својим присуством на површини биљних органа уништава већ присутне споре, уништава већ формиране хифе и друге структуре гљиве. Другим ријечима осигурава спрјечавање инфекције и њен развој.

У годинама се честим падавинама ефикасност превентивних фунгицида је битно умањена јер исти буду сапрани са биљних органа и тиме су створени услови за остварење инфекција. У таквим околностима потребно је користити куративне фунгициде са системичним начином дјеловања.

Системичне фунгициде биљка кромпира усваја, а потом путем спроводних судова рашири у цијелу биљку те на тај начин поред вањске заштите пружају ефикасну заштиту и из саме биљке.Нису подложни испирању и у условима честих падавина представљају једини начин ефикасне заштите.Посебно су значајни што је присуство активне материје осигурана и у младим избојцима биљке кромпира те тиме пружају потпуну заштиту цијеле биљке у периоду интензивног пораста.

Тренутно се на располагању налази велики број изузетно ефикасних препарата за успешно сузбијање пламењаче кромпира ( Phytophtora infestans ). Прво превентивно третирање је могуће примјеном добро познатим и бројним бакарним препаратима (препарати на бази bakar-oksihlorida; bakar-oksihlorida+cineb; bakar-oksihlorida+cink-karbonat; bakar-oksisulfat; bakar-sulfat, bakar-sulfat i kalcijum hidroksid, cinebom), препаратима на бази mankozeba (код свих је каренца 14 дана). Након превентивног третирања биљака кромпира у условима честих падавина примијенити комбиноване препарате са контактно системичним дјеловањем који биљке кромпира штите са површине али и из биљке са дужим дјеловањем као што су препарати на бази metalaksil-cineb, metalaksil-mankozeb, metalaksil M-bakar-oksihlorid; metalaksil-M-cineb и др. код свих је каренца 21 дан.

При заштити треба водити рачуна о правилној концентрацији и дози препарата на јединицу површине, као и квалитетном радном притиску прскалице и избору дизни.