На подручју Семберије уочено је присуство симптома пламењаче диње. Ова болест подједнако напада краставац, лубеницу, тиквицу и дињу. На старијем лишћу јављају се пјеге жућкасте боје. Ове пјеге се шире и могу захватити велики дио листа. На наличју листа у оквиру ових пјега развија се сивкаста превлака репродуктивних органа паразита.  Пјеге се спајају, а заражени дијелови лиске се суше, постају крти, ломе се и распадају услијед дејства вјетра и удара кишних капи.  Јаче заражене биљке услијед масовног пропадања листова угињавају.

За већину проузроковача пламењаче, влажно и прохладно вријеме је основни услов за ширење болести, што није случај са пламењачом диње.  Пламењача диње остварује заразу биљака на температурама од 8 до 30° C, са оптимумом од 15 до 25° C. За остварење заразе довољно је свега два часа, када је релативна влажност ваздуха 100 % (присутна кап воде) на температури од 20 до 25°C.

Мјере заштите

Против ове болести се морамо борити превентивним третманима. Треба омогућити биљци несметани развој (без пламењаче) и на тај начин остварити шансу за што већи принос.  С обзиром да се ради о проузроковачу пламењаче који углавном остварује заразу преко стоминих отвора са наличја листа, за успјешну заштиту биљака неопходно је превентивно и веома квалитетно покривање свих дијелова биљака ефикасним фунгицидима.  За сузбијање проузроковача ове врсте пламењаче, постоје бројни препарати на бази следећих активних материја, односно њихових комбинација: бакар, манкозеб, фосетил алуминијум, азоксистробин, цимоксанил металаксил+манкозеб, цимоксанил+фамоксадон и др. При примјени фунгицида обавезно водити рачуна о каренци.

Оставите одговор